Pobednik festivala Sandens dolazi na Beldocs
Sonita, film mlade iranske rediteljke Rokšare Ghem Maghami, osvojio je na najvećem američkom festivalu nezavisnog filma jednu od četiri „velike“ nagrade, odnosno nagradu za najbolji dokumentarac van granica SAD. Ovakvu procenu žirija potvrdili su i gledaoci, okitivši ovo ostvarenje nagradom publike u istoj takmičarskoj kategoriji. Iznenađujući spoj hip-hopa, tinejdžerskog bunta i borbe za prava žena pod okriljem ortodoksnog islama, Sonita pripoveda o nesvakidašnjoj teheranskoj YouTube senzaciji, sedamnaestogodišnjoj Soniti Alizad. Ova devojka se zahvaljujući svom nadahnutom onlajn repovanju spasla od prisilnog ulaska u brak, ugovoren od strane njenih roditelja još u vreme dok je bila samo desetogodišnja devojčica.
Greg de Cuir, umetnički direktor festivala Beldocs, veoma je zadovoljan uspehom filma Sonita. Tim pre što ga je za beogradsku manifestaciju selektovao još u vreme dok se nije ni znalo za njegovo učešće na Sandensu.
Ovo ostvarenje, po Gregu, izdvaja snažna i istinita poruka o umetničkom izražavanju kao sredstvu dovoljno moćnom da promeni nečiju sudbinu i spasi ljudski život. „Mnogima od nas bliska je potreba da prevaziđemo neželjenu situaciju u koju nas društvo postavlja, da ne budemo sputani, već slobodni da izaberemo svoj put, bez obzira kuda on vodi,“ dodaje de Cuir.
Malo je, međutim, verovatno da se na beogradskoj premijeri pojavi i harizmatična protagonistkinja filma. Greg otkriva:
„Sonita trenutno pohađa srednju školu, veoma je vredan učenik, pa pretpostavljam da nije u mogućnosti da putuje po svetskim festivalima. Mnogo je verovatnije da u Beograd dovedemo rediteljku ili nekog od producenata filma.“
Festival Sandens je, da podsetimo, nastao pod okriljem istoimenog instituta, osnovanog 1981. na inicijativu poznate holivudske zvezde Roberta Redforda. Smatra se da je uticaj ove manifestacije na razvoj nezavisnog filma u SAD neprocenjiv, te da je festival poslednjih godina prerastao i u jednu od najznačajnijh smotri sedme umetnosti u svetu. Tako da danas stoji rame uz rame sa Kanom, Berlinom i Venecijom.
A dok željno iščekujemo Sonitu na ovogodišnjem Beldoksu (od 12. do 18. maja, u Sava Centru, Domu omladine i Dvorani DKC), red je da pomenemo i pobednike Sandensa čije prikazivanje u Srbiji još uvek nije izvesno. Glavne nagrade u drugim takmičarskim kategorijama osvojili su Rađanje nacije Nejta Parkera (najbolji igrani film iz SAD), Weiner Džoša Krigmana (najbolji dokumentarni film iz SAD) i Peščana Oluja Elite Zekser (najbolji igrani film iz sveta). Rađanje nacije pripoveda o najuspešnijoj pobuni robova u američkoj istoriji, prateći sazrevanje crnačkog vođe Nataniela „Nata“ Tarnera. Tragikomični Weiner upoznaje nas sa skorašnjim kandidatom za njujorškog gradonačlnika i turbulentnim debaklom njegove kampanje, deprimirajuće pogubnim i po političarevu porodicu. Peščana oluja je, slično Soniti, još jedna priča o nezavidnom položaju žena u arapskom svetu, gde protagoniskinje – majka i ćerka – bivaju postavljene pred nerešivu dilemu: prihvatanja mizoginične tradicije, sa jedne ili prezrenja od strane najbližih srodnika, sa druge strane.
