Na današnji dan – 17. april
1421 – Više od 100.000 ljudi utopilo se u Holandiji kada je more probilo zaštitne nasipe.
1492 – Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) dobio je saglasnost i novac od španskog kralja Ferdinanda V i kraljice Izabele (Isabel), da istraži „Zapadni okean“. Na tom putovanju Kolumbo je otkrio američki kontinent.
1790 – Umro je američki naučnik i državnik Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin). Učestvovao je u pisanju „Deklaracije nezavisnosti“, a kao neumoran borac za slobodu čoveka bio je poznat i slavljen i izvan SAD. Izumeo je gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje.
1814 – U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska) rodio se botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog četinara nazvanu „Pančićeva omorika“. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.
1860 – Crna Gora i Otomansko carstvo, posle turskog poraza na Grahovu,
potpisale su protokol o razgraničenju kojim je Crna Gora faktički priznata kao samostalna država, iako formalno priznanje nije dobila.
1894 – Rođen je državnik i političar Nikita Hruščov, prvi sekretar CK KPSS od 1953. do 1964. i predsednik sovjetske vlade od 1958. do 1964. Na XX kongresu KPSS podneo je referat „O savladavanju kulta ličnosti i njegovih posledica“, čime je počeo proces destaljinizacije SSSR.
1895 – Sporazumom u gradu Šimonoseki završen je kinesko-japanski rat.
Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala
Japanu. Tajvan je pod japanskom vlašću bio do 1945. godine.
1916 – Rođena je Sirimavo Bandaranaike, koja je u julu 1960. postala premijer Cejlona (Šri Lanke), prva žena na takvoj dužnosti u svetu.
1924 – Rođen je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine. Autor je mnogobrojnih spomenika među kojima i sovjetskim ratnim veteranima na Avali.
1941 – Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije, Milan Spasić i Sergej Mašera potopili su u Tivatskom zalivu razarač „Zagreb“ i potonuli zajedno s njim odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.
1957 – Kiparski arhiepiskop Makarios vratio se u Atinu posle 13 meseci egzila na Sejšelima. Iste godine Makarios je s britanskom vladom počeo pregovore o nezavisnosti Kipra, a u decembru 1959. izabran je za predsednika Republike Kipar.
1961 – Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u „Zalivu svinja“ u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od hiljadu napadača.
1969 – Lider Komunističke partije Čehoslovačke Aleksandar Dubček (Alexander Dubcek) podneo je ostavku posle kraha reforme ; nazvane „Praško proleće“. Zamenio ga je Gustav Husak.
1975 – Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kambodže Pnom Pen i započeli vladavinu terora tokom koje je ubijeno više od milion ljudi.
1977 – U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.
1983 – Indija je lansirala prvi veštački satelit.
1993 – U UN je usvojena rezolucija kojom je zaprećeno oštrijim sankcijama SR Jugoslaviji, ukoliko bosanski Srbi ne potpišu do 26. aprila Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu.
1993 – Umro je Turgut Ozal, predsednik Turske od 1989. godine.
1996 – SAD i Japan potpisali su deklaraciju o saradnji u bezbednosti prema kojoj SAD zadržavaju nivo vojnih snaga u Japanu i ostalim delovima Azije.
1997 – Umro je Haim Hercog (Chaim Herzog) predsednik Izraela od 1983. do 1993. godine.
2004 – U izraelskom raketnom napadu u Gazi ubijen je lider palestinskog radikalnog pokreta Hamas, Abdel Aziz al-Rantisi.
2007 – U masakru u studentskom domu na Tehničkom univerzitetu u Bleksburgu u Virdžiniji, ubijena su 33 studenta, a ranjeno njih 29. Napadač dvdesettrogodišnji student tog univerziteta Seng Hui Čo iz Južne Koreje, i sam je stradao u ovom najvećem masakru na jednom Univerzitetu u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
2010 – Umrla je američka filmska montažerka Didi Alen (Dede Allen) koja je radila na filmovima „Boni i Klajd“, „Pasje popodne“, „Serpiko“ i „Boja novca“. Ona je 1967. postala prva montažerka koja se kao pojedinac iz svoje branše pojavljuje na špici filma „Boni i Klajd“ za koji je nominovana za Oskara.
2014 – Umro je kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes (Garcia Marquez) jedan od najznačajnijih pisaca na španskom jeziku. Autor je brojnih književnih dela, a među najpoznatijima su „Sto godina samoće“, „Ljubav u doba kolere“, „Pukovniku nema ko da piše“, „Jesen patrijarha“.
