Da su kultura, umetnost i smeh najbolji saveznici protiv sujeverja pokazala je trinaesta Noć muzeja koja je večeras uspešno održana širom Srbije.
Možda trinaest nije napopularniji broj, ali trinaesta Noć muzeja pokazala je da jubitelji kulture i umetnosti ne pate od triskaidekafobije – straha od broja 13 – naročito kada je njihova omiljena manifestacija u pitanju. I ove godine, treća majska subota protekla je u znaku istraživanja muzeja, galerija i brojnih drugih ustanova i gradskih kutaka punih najzanimljivijih priča koje su se pričale do kasno u noć.
Vojni muzej u Beogradu dočekao je brojne zaljubljenike u istoriju izložbom kojom podseća na povlačenje srpske vojske preko Albanije i njenog boravka na Krfu, koje se odrigralo pre tačno sto godina.
Jedna od najposećenijih beogradskih lokacija ove večeri je Paviljon „Cvijeta Zuzorić“ koji je, uz nesebičnu pomoć Vase Županjevca, pretvoren u neobično carstvo crikusa. Nesvakidašnje priče neobičnih umetnika i akrobata, koji su tokom XX veka posetili Beograd ili ponikli iz ovog grada.
Filmofili su svoj kutak za sedmu umetnost pronašli u Muzeju jugoslovenske kinoteke gde su se družili sa najpoznatijim filmskim plavušama, od Merilin Monro do Milene Dravić. Legat Petra Lubarde spojio je lepo i više nego korisno na radionici za mališane, na kojoj su deca učila kako da vezu goblene sa motivima sa slika našeg čuvenog umetnika. Njihovi radovi prodavani su tokom večeri, a prikupljeni novac namenjen je Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Beogradska lepotica, zgrada nekadašnje Jadransko-podunavske banke, današnje sedište Alpha banke, svoja vrata širom je otvorila ove subote, dočekujući posetioce pričama o najlepšim beogradskim spomenicima i skulpturama koji krase javne gradske površine. Ove dragulje umetnosti odabrao je naš poznati arhitekta, akademik Brana Mitrović, koji je i proveo prvu grupu posetilaca kroz ovo zdanje.
Austrijski i srpski umetnici ukrstili su ideje na izložbi „Hope Chest“ u UK Parobrod, koja je samo za ovo veče stigla u Beograd. Njihovi radovi savremeni su umetnički odgovor su na koncept devojačke škrinje, opreme koju su devojke nekada nosile sa sobom kada bi se posle venčanja preselile u kuću kod svoje nove porodice.
Tradicija koju Noć muzeja uspešno nastavlja iz godine u godinu, otvaranje novih, zaboravljenih gradskih prostora i pričanje neispričanih priča, još jednom se potvrdila kao jedno od najvećih blaga manifestacije. Anatomski muzej Fakulteta za veterinarsku medicinu prvi put je dočekao posetioce u okviru Noći muzeja, predstavljajući im neverovatnu kolekciju koja svet životinjskog carstva dočarava na sasvim nov način. Beogradska savremena umetnička scena uskoro dobija novi urbani prostor nazvan Dorćol Platz, a ove subote svi zainteresovani imali su ekskluzivnu priliku da zavire u prostorije ove dorćolske artističke komune i otkriju kako će ona da izgleda.
Doktorova kula, najstarija psihijatrijska ustanova u regionu, prošle godine baš u Noći muzeja dočekala je svoje prve posetioce, a ove godine zaintrigirala ih je pričom o naša dva velikana pisane reči, Lazi Lazareviću i Petru Kočiću, čija je sudbina na neraskidiv način vezana za ovo zdanje. Dom Jevrema Grujića, još jedno zdanje koje je svoja vrata otvorilo tokom prošle Noći muzeja, ove godine za svoje goste sačuvao je slatko iznenađenje – omiljenu tortu kraljice Natalije, pripremanu prema originalnom receptu iz 1885. godine!
Posetioci Narodnog muzeja u Šapcu hrabro su se poigrali sa vatrom i otkrili na koji je sve ona način uticala na razvoj čoveka i čovečanstva, dok su u Biblioteci šabačkoj mogli da saznaju kako je Jevrem Obrenović Šapca napravio raskošnu evropsku varoš. Tokom Noći muzeja na jedno veče oživela je i Šabačka sinagoga koja će uskoro prerasti u pravo muzejsko zdanje posvećeno šabačkim Jevrejima.
Nišlije su se ove subote upoznale svojim zaboravljenim sugrađaninom, Svetislavom Tisom Milosavljeviće, koji je tokom svog života ostavio duboki trag u istoriji Banjaluke, zbog čega je prozvan za „banjalučkog Periklea“. Zaljubljenicima u nauku predstavili su se i Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek, dva velika vizionara XX veka.
Bogat program za Noć muzeja u Subotici priredila je i Gradska biblioteka u kojoj je najveću pažnju privukao „KnjigoSmeh“, razigrana izložba fotografija koje prikazuju čitaoce biblioteke sa knjigama koje su ih nasmejale. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika neobičniim zidom namenjenim specijalno za ispisivanje grafita i murala, pokušavajući da pod sloganom „Onom ko švrlja po kulturnom nasleđu – sedam godina nesreće“ osvetli problem ispisivanja grafita na kulturnom nasleđu.
U Kragujevcu je premijerno u Noći muzeja Istorijski arhiv Šumadije otvorio izložbu „Ubistvo Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine“, dok je Narodni muzej Valjevo predstavio izložbu „Valjevski vremeplov iz mog ugla“, na kojoj su stručne službe muzeja radile zajedno sa svojim sugrađanima. Nakon prošlogodišnjeg premijernog učešća, Kosovska Mitrovica i ove godine učestvovala je u Noći muzeja zanimljivom izložbom likovnih radova kako profesora, tako i studenata Fakulteta umetnosti, uz posebno osmišljen program studenata muzičkog i dramskog odseka. Muzej „Horeum Margi-Ravno“ posetioce Noći muzeja u Ćupriji dočekao je veselom izložbom „Dolazi cirkus“, dok se u ambijentu dvorišta muzeja demonstriralo pucanje iz replike Karađorđevog trešnjevog topa.
Noć muzeja, koja se održava pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji, predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.
Viasat History je ponosni sponzor manifestacije „Noć muzeja“ već sedam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.
Prijatelj 13. Noći muzeja je MTS, koja je sponzor manifestacije 11. put za redom. Već tradicionalni sponzori i podrška su: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, kompanija Coca-Cola, IDEA, Alpha Bank i štamparija Grafix.
