1167 – Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose (Friedrich Barbarossa).
1453 – Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopolj (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.
1500 – Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš (Bartolomeu Dias), koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.
1839 – Uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.
1868 – U Topčideru, u Beogradu ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.
1894 – Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg (Josef von Sternberg), autor filmova „Šangaj ekspres“ i „Plavi anđeo“ u kojima se proslavila Marlen Ditrih (Marlene Dietrich).
1903 – U Beogradu su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević.
1914 – U sudaru britanskog putničkog broda „Carica Irske“ i norveškog teretnjaka „Storstat“ na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.
1917 – Rođen je američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi (John Fitzgerald Kennedy), predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.
1929 – Prvi zvučni film u koloru „On with the Show“ prikazan je u Njujorku.
1942 – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor (John Barrymore), poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma („Romeo i Julija“, „Dr Džekil i mister Hajd“, „Raspućin i carica“).
1953 – Novozelanđanin Edmund Hilari (Edmond Hillary) i Nepalac Tenzing Norgaj (Norgay), osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.
1968 – Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita (Ian Smith).
1972 – Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson (Rićard Nixon) potpisali su u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.
1979 – Umrla je zvezda nemog filma Meri Pikford (Mary Pickford). Sa Daglasom Ferbanksom (Douglas Fairbanks), D.W. Grifitom (Griffith) i Čarli Čaplinom (Charlie Chaplin) osnovala je 1919. kompaniju „United Artists Corporation“.
1985 – Na stadionu „Hejsel“ u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka „Juventusa“ i engleskog „Liverpula“, poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.
1990 – Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.
1994 – U izbeglištvu u Čileu umro je Erih Honeker (Erich Honecker), komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom izgrađen je 1961. Berlinski zid, simbol „hladnog rata“ između Istoka i Zapada.
1997 – Loran Kabila (Laurent) preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.
1999 – Hrvatska je odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji „Oluja“ u avgustu 1955.
2001 – Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osuđena su u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.
2002 – U Velikoj Britaniji je crnac Pol Boteng (Paul Boateng) imenovan za generalnog sekretara Trezora i on je prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo visoki položaj.
2003 – Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) povukao je naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija bivšoj Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.
2004 – Umro je Arčibald Koks (Archibald Cox) specijalni tužilac u aferi Votergejt, koga je smenila Bela kuća. Njegova smena izazvala je političku buru koja je uzdrmala podršku tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu.
2005 – U Libanu su održani parlamentarni izbori, prvi u poslednjih 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.
2005 – Francuzi su ubedljivom većinom na referendumu odbacili Ustav Evropske unije. Francuska je jedan od osnivača EU i prva je država koja je odbacila ustav EU, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije francuski premijer Žan-Pjer Rafaren podneo je ostavku. Francuska je ratifikovala Lisabonski sporazum u parlamentu 8. februara 2008.
2009 – U katastrofama izazvanim klimatskim promenama godišnje pogine oko 300.000 ljudi, a privredni gubici su oko 125 milijardi dolara, ;navodi u izveštaju Globalni humanitarni forum. Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju život 325 miliona ljudi, a procene su da će se taj broj udvostručiti do 2030. godine.
2010 – Holivudski glumac i režiser Denis Hoper preminuo je u Los Anđelesa u 74. godini. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima „Apokalipsa danas“, „Plavi somot“, „Brzina“, „Prava romansa“. Režirao je kultni film „Goli u sedlu“, u kome je tumačio i jednu od glavnih uloga.
2012 – Osudjujući masakr u sirijskom gradu Huli, u kome je poginulo 108 ljudi, medju kojima 49 dece i 34 žene, Francuska, Nemačka, Italija i Španija proterale su sirijske ambasadore, a Kanada, Velika Britanija i Australija i diplomate.
2013 – Bugarski parlament izabrao je ekonomistu i kandidata socijalista Plamena Orešarskog za premijera i on će na toj dužnosti ostati do 6. avgusta 2014.
