1594. – Umro italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora XVI veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom.
1740. – Umro pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.
1793. – Hapšenjem „žirondinaca“ u Francuskoj počela vladavina jakobinskog terora.
1809. – Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladištenje municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.
1809. – Umro austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom „Carskom kvartetu“ nastala himna Austrije.
1819. – Rođen američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama „Vlati trave“ imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih „prerafaelista“ i pokreta za „vers libre“ u francuskoj poeziji.
1859. – Počeo da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu, „Big Ben“.
1902. – Mirom u Verenigingu završen britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.
1910. – Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade osnovana Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.
1924. – Kina priznala SSSR.
1930. – Rođen američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru počeo ulogama u italijanskim „špageti-vesternima“ Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser.
1931. – U Bahreinu nađena nafta, prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.
1938. – Prvi put prikazan film na televiziji. Film „Povratak Skarlet Pimpernel“ prikazala američka televizijska kuća NBC.
1939. – Danska s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale Dansku.
1961. – Južna Afrika proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.
1962. – U Izraelu obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, pošto je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.
1970. – U zemljotresu jačine 7,9 stepeni Rihterove skale u Peruu poginulo više od 70.000 osoba, a 600.000 njih ostalo bez domova. Potpuno razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.
1991. – U Lisabonu potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.
1992. – U organizaciji Centra za antiratnu akciju u Beogradu održane demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.
1996. – Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.
1997. – Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.
2000. – U Sofiji umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-ih postao lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve „perestrojke“ srušile vlast komunista u Bugarskoj.
2001. – Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio da nije kriv. Američka vlada optužila Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i dijamante.
2004 – Er Frans je obavio poslednji let supersoničnim avionom „Konkord“. Od pet aviona koje su imali u floti četiri su izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na ;pariskom aerodromu.
2010 – Američka vajarka francuskog porijekla Luiz Buržoa umrla je u Njujork u 98. godini. Istraživala je osjećanja žena na temu porođaja, seksualnosti i smrti, a među njenim najpoznatijim radovima su džinovske skulpture pauka.
2012 – Prva svetska komercijalna svemirska kapsula privatne firme Spejseks (Space X) kojom su poslate zalihe na Međunarodnu svemirsku stanicu u orbiti, uspešno se vratila na Zemlju.
