1509 – Engleski kralj Henri VIII (Henry) venčao se s prvom od šest žena, Katarinom Aragonskom (Catherina of Aragon). Kasnije, zbog odbijanja pape da poništi taj brak, kralj je raskinuo sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1572 – Rođen je engleski pesnik i dramski pisac Bendžamin Ben Džonson (Benjamin Jonson), koji je slavu stekao alegorijskim igrokazima. Taj specifični vid teatra, nazvan „dvorska maska“, potiče iz srednjeg veka, a u prvoj polovini 17. veka doživeo je procvat na dvoru Stjuarta. U svetsku književnost ušao je satiričnom komedijom „Valpone ili Lisac“ koja se i danas izvodi.
1727 – Umro je britanski kralj Dzordž I (George), prvi monarh Velike Britanije iz hanoverske dinastije (1714-27). Tokom njegove vladavine učvršćena je vlast ministarskog kabineta.
1776 – Rođen je engleski slikar Džon Konstebl (John Constable), jedan od tvoraca modernog pejzaža u evropskom slikarstvu. Među prvima je izašao iz ateljea i slikao neposredno u prirodi unoseći u slikarstvo do tada još nepoznatu poeziju atmosfere. Smatra se pretečom Vilijema Ternera (William Turner) i francuskih impresionista.
1859 – Umro je austrijski državnik princ Klemens Meternih (Metternich), najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio šef diplomatije (1809-21) i kancelar Austrije (1821-48). Smatra se oličenjem apsolutizma. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu, čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.
1864 – Rođen je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus (Richard Strauss), direktor Bečke opere. Predstavnik je poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima 20. veka ekspresionizmom i neoklasicizmom („Til Ojlenšpigel“, „Saloma“,
„Kavaljer s ružom“).
1880 – Rođena je američka pacifistkinja Dženet Renkin (Jeanette Rankin), prva žena koja je postala član Kongresa SAD. Kao ubeđeni antimilitarista, u američkom parlamentu jedina je glasala protiv objave rata Japanu posle bombardovanja Perl Harbura 1941.
1891 – Velika Britanija i Portugalija su potpisale konvenciju o podeli interesnih sfera severno i južno od reke Zambezi u Africi, kojom je Njasalend (sadašnji Malavi) postao britanski protektorat.
1895 – Rođen je ruski državnik Mihail Aleksandrovič Bulganjin, učesnik Oktobarske revolucije, ministar oružanih snaga SSSR (1947-49), predsednik Ministarskog veća od februara 1955. do marta 1958. kada ga je na tom položaju zamenio Nikita Sergejevič Hruščov. Kao protivnik destaljinizacije smenjen je sa svih položaja.
1910 – Rođen je francuski okeanograf Žak Iv Kusto (Jacques-Yves Cousteau), pronalazač ronilačkog aparata „vodena pluća“ (aqualung) i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik je tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film „Svet tišine“, koji je snimio sa Lujom Malom (Louis Malle).
1918 – Italijanski borbeni čamci su u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod „Sent Ištvan“.
1936 – U Moskvi je uhapšeno, osuđeno na tajnom suđenju i potom pogubljeno osam visokih sovjetskih vojnih rukovodilaca, uključujući maršala Mihaila Tuhačevskog. To je bio početak masovne čistke u vojnom vrhu tadašnjeg SSSR-a.
1942 – U Vašingtonu je potpisan sporazum SSSR i SAD o uzajamnoj pomoći u Drugom svetskom ratu.
1949 – Pogubljen je Koči Džodže (Koci Xoxe), albanski revolucionar, jedan od osnivača Komunističke partije Albanije i ministar unutrašnjih poslova od 1946. Džodže je na montiranom, staljinističkom procesu optužen da je jugoslovenski špijun.
1955 – Na automobilskoj trci „24 sata Le Mana“ poginulo je 80 i povređeno više od 100 ljudi posle sudara tri automobila koji su uleteli u gledalište.
1963 – Vijetnamski budistički kaluđer Kvang Duk (Quang Duc) spalio se u Sajgonu (Ho Ši Min), u znak protesta protiv tretmana kojem je vlada Južnog Vijetnama podvrgla budiste.
1970 – Umro je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član, a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917. Emigrirao je 1918. u Francusku, a od 1940. živeo je u SAD.
1970 – Poslednji američki vojnik napustio je vazduhoplovnu bazu „Vilus“ u Libiji, na zahtev pukovnika Moamera el Gadafija (Muammar, Gaddafi), koji je 1. septembra 1969. oborio kralja Idriza I.
1970 – Posle jednonedeljnih okršaja u Jordanu, kralj Husein i palestinski gerilci potpisali su sporazum o primirju.
1979 – Umro je američki filmski glumac Džon Vejn (John Wayne), zvezda vestern filmova („Poštanska kočija“, „Alamo“, „Rio Bravo“).
1981 – U zemljotresu u jugoistočnoj iranskoj provinciji Kerman poginulo je najmanje 1.500 ljudi.
1984 – Umro je italijanski političar Enriko Berlinguer (Enrico), generalni sekretar Komunističke partije Italije (1972-84). Protagonist „evrokomunizma“ i strategije „istorijskog kompromisa“, bio je 12 godina na čelu najveće komunističke partije u zapadnoj Evropi. Oslobodio je KP Italije od sovjetskog uticaja, ali i pored velike popularnosti nije uspeo da dovede komuniste na vlast u Italiji.
1990 – Umro je istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija.
1999 – Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo je do velike napetosti kada je ruski bataljon neočekivano prešao iz BiH na teritoriju SRJ tokom prepodneva i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi su potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.
2000 – Policija UN na Kosovu saopštila je da je tokom godinu dana, koliko su međunarodne snage stacionirane na Kosovu, ubijeno više od 500 ljudi, među kojima najviše Srba.
2001 – SR Jugoslavija je postala članica Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu. Na skupštini banke izvršena je i podela akcija, zlata i deviznih sredstava bivše SFRJ koje su u toj banci bile pohranjene.
2001 – U američkom federalnom zatvoru u Indijani pogubljen je Timoti Makvej. Na smrtnu kaznu je osuđen zbog bombaškog napada na federalnu zgradu u Oklahoma sitiju u aprilu 1995, kada je poginulo 168 ljudi.
2001 – Novinar Milan Pantić ubijen je u ulazu svoje zgrade u Jagodini, sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Pantić je kao dopisnik Večernjih novosti objavio više tekstova o privrednom kriminalu u pomoravskom okrugu. Počinioci ovog ubistva nisu poznati.
2003 – U eksploziji bombe koju je aktivirao bombaš-samoubica, na otvorenoj pijaci u centralnoj jerusalimskoj ulici Džafa, poginulo je 17, a povređeno 100 osoba. Odgovornost za taj napad preuzeo je teroristički pokret Hamas.
2004 – Specijalna komisija vlade Republike Srpske priznala je da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995. godine.
2005 – Umro je bivši portugalski premijer general Vasko Gonsalves (Vasco Goncalves) koji je bio na čelu četiri privremene vlade posle revolucije 1974. koju je izvela levica.
2008 – Umro je bivši vijetnamski premijer Vo Van Kiet, veliki reformator zemlje tokom devedesetih godina.
2010 – Počelo 19. po redu Svetsko prvenstvo u fudbalu, po prvi put na afričkom kontinentu, u Južnoafričkoj Republici.
2013 – Grčka vlada odlučila da u okviru mera štednje privremeno ugasi državnu televiziju i radio.
