79 – Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus), osnivač dinastije Flavija. Za njegove vladavine izgradjen je amfitetar Koloseum u Rimu, najveća gradjevina te vrste u Rimskom carstvu.
1497 – Engleski moreplovac Džon Kebot (John Cabot) otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
1509 – Henri VIII (Henry), drugi monarh iz dinastije Tjudor (Tudor), krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1519 – Umrla je Lukrecija Bordžija (Lucrezia Borgia) vojvotkinja od Ferare, kćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.
1529 – Sklapanjem mira u Kapelu (Kappel) završen je rat izmedju protestanata i katolika u Švajcarskoj.
1793 – U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podredjena skupštini.
1798 – Turci su u Beogradskoj tvrdjavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vodja tajnog društva koje se borilo za oslobodjenje Grčke od turske vlasti.
1812 – Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.
1821 – Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.
1822 – Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Občestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove.
1859 – Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan Anri Dinan (Jean Henri Dunant), koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
1886 – Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara („Šuma“, „Bura“, „Talenti i obožavaoci“, „Unosno mesto“, „Bez krivice krivi“, „Devojka bez miraza“, „Siromaštvo nije porok“).
1894 – Italijanski anarhista Santo Kaserio (Caserio) ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari Fransoa Sadi Karnoa (Marie Francois, Carnot).
1901 – U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa (Picasso), koja je oduševila likovne kritičare.
1908 – Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend (Stephen, Cleveland), predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon gradjanskog rata.
1911 – Rodjen je argentinski automobilski as Huan Fandjo (Juan Fangio), petostruki svetski šampion u „Formuli-1“.
1912 – Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa – atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Medjunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Djukić.
1916 – Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
1930 – Rodjen je francuski filmski režiser Klod Šabrol (Claude Chabrol), predstavnik „novog talasa“ francuskog filma („Naivne devojke“, „Dvostruki obrtaj“, „Raskid“).
1947 – Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao „tanjir koji leti kroz vodu“. Posle ovog dogadjaja počeo je da se koristi termin „leteći tanjir“.
1948 – U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta.
1960 – Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.
1973 – Najstariji svetski državnik Emon de Valera (Eamon) dao je u 90. godini ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
1975 – U blizini njujorškog aerodroma „Kenedi“ srušio se avion „Boing 727“ američke kompanije „Istern Erlajnz“. Poginulo je 113 ljudi od 124 koliko ih je bilo u letelici.
1986 – Umro je srpski pisac Miroslav Antić, autor „Plavog čuperka“, jedne od najpopularnijih zbirki dečijih pesama u novijoj srpskoj književnosti.
1989 – Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001 – Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.
2001 – U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vodja čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.
2002 – Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.
2002 – U železnicckoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam-Kigoma poginula je 281 osoba.
2003 – Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bekingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu kraljevstvu posle 1874. kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2004 – U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku, poginulo je više od 100, a povredjeno preko 320 osoba.
2005 – U velikim poplavama koje su zahvatile industrijski centar na jugu Kine, poginulo je najmanje 536 osoba.
2009 – Umrla je srpska slikarka Olja Ivanjicki (79), jedina žena među osnivačima čuvene grupe „Mediala“ (1959), koja je okupila mlade slikare, pisce, filozofe, arhitekte, kompozitore. Realizovala je 99 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
2010 – Džulija Gilard je postala je prva žena premijerka Australije.
2012 – Za predsednika Egipta izabran je kandidat islamističkog Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi i on je prvi predsednik republike kojeg je izabrao narod.
