1533 – Papa Klement VII (Clement) ekskomunicirao je engleskog kralja Henrija VIII (Henry), odbivši prethodno da poništi njegov brak s Katarinom Aragonskom (Catherine) i ozakoni vezu s Anom Bolen (Boleyn). Brak je u maju 1533. poništio kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer), a kralj je 1534. osnovao anglikansku crkvu i proglasio se za njenog poglavara.
1690 – U bici kod Bojna, u „Slavnoj revoluciji“, engleski kralj Vilijam III Oranski pobedio je katoličke snage Džejmsa II. (Ovaj dan protestanti u Severnoj Irskoj, „Oranžisti“, obeležavaju nizom parada i marševa, što izaziva revolt katolika i dovodi do sukoba sa policijom).
1844 – Rođen je Petar I Karađorđević, kralj Srbije (1903-1918) i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918-21). Za kralja Srbije izabran je nakon majskog prevrata 1903. u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga Mašin. Tokom vladavine, poštovao je Ustav i parlamentarnu demokratiju, a u spoljnoj politici oslanjao se na Rusiju, kao i na Francusku i Englesku.
1871 – Rođen je hrvatski političar i pisac Stjepan Radić, osnivač Hrvatske seljačke stranke, ministar prosvete u vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od novembra 1925. do februara 1927, kada njegova stranka ponovo prelazi u opoziciju. Umro je od rana zadobijenih u atentatu koji je nad njim i još dvojicom poslanika HSS-a u Skupštini u Beogradu izvršio 20. juna 1928. radikalski poslanik Puniša Račić.
1876 – U crnogorsko-turskom ratu (1876-78) Crnogorci su u bici na Fundini, u Kučima, pobedili tursku vojsku.
1920 – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Taiđe Kan, poznat kao Jul Briner. Igrao je u mnogim filmovima, a nagradu Oskar dobio je za ulogu u muzičkom filmu Kralj i ja.
1921 – Mongolija je proglasila nezavisnost pod nazivom Narodna Republika Mongolija.
1921 – Održano je prvo zvanično prvenstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u vaterpolu. Pobedilo je Somborsko sportsko društvo.
1935 – Umro je francuski oficir Alfred Drajfus (Dreyfus), čije je suđenje za izdaju 1894. podelilo francusku javnost na dva tabora – demokrate, republikance, s jedne, i rojaliste, klerikalce, s druge strane. Na osnovu lažnih dokaza, Drajfus, koji je bio Jevrejin, osuđen je na doživotnu robiju, a rehabilitovan je 1906.
1937 – Umro je američki kompozitor Džordž Geršvin (George Gershwin), koji je u klasičnu muziku uneo elemente popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza (opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Rapsodija u plavom“, „Melanhonična rapsodija“).
1960 – Premijer provincije Katanga u Kongu Moiz Čombe (Moise Tshombe) proglasio je nezavisnost te pokrajine, čime su počeli višegodišnji nemiri u toj afričkoj zemlji.
1978 – U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je oko 200 ljudi.
1979 – Američka vasionska stanica „Skajlab“, nakon šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje, raspala se prilikom prizemljenja.
1982 – U Beogradu je umro jugoslovenski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, ; umetnički direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“ („Derviš i smrt“, „Tvrđava“, „Sjećanja“).
1987 – UN su proglasile za petomilijarditog stanovnika planete novorođenog dečaka u Zagrebu Mateja Gaspara.
1989 – Umro je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača likova Vilijama Šekspira (William Shakespeare), prvi glumac kojem je dodeljena plemićka titula. Dobitnik je najvećeg broja nagrada „Emi“ za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film „Hamlet“.
1991 – Avion sa hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Poginuli su svi putnici i članovi posade (261).
1995 – Bosanski Srbi zauzeli su Srebrenicu, a potom Žepu (25.jula). Više od 30.000 ljudi, uglavnom žena i dece, prebačeno je na teritoriju pod kontrolom vlade u Sarajevu. Snage bosanskih Srba optužene su kasnije da su na tom području izvršile ratni zločin i da je ubijeno oko 7.000 bosanskih Muslimana.
1995 – U Francuskoj je umro general Gojko Nikoliš, lekar, narodni heroj, španski borac i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1996 – Sudsko veće Međunarodng suda za ratne zločine u bivšoj SFRJ u Hagu potvrdilo je optužnice za ratne zločine i genocid protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanta Ratka Mladića. Sud je za njima raspisao međunarodne poternice.
2000 – Uz posredovanje predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton) u Kejmp Dejvidu su počeli pregovori o pitanju suvereniteta nad Jerusalimom između izraelskog premijera Ehuda Baraka i palestinskog vođe Jasera Arafata (Yasser).
2001 – U Kambodži je odobreno donošenje zakona koji bi omogućio suđenje bivšim liderima Crvenih Kmera, tokom čije vladavine je ubijeno 1.700.000 ljudi.
2002 – Italijanski parlament je odobrio muškim naslednicima krune da se vrate u zemlju, čime je okončan 56-godišnji egzil kraljevske porodice zbog optužbi da je sarađivala sa fašistima.
2006 – U sedam eksplozija na železničkim stanicama i u vozovima u Bombaju (Indija) poginulo je 186 osoba, a više od 700 ljudi je povređeno.
2008 – Rusija i Kina uložile su veto na Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom je trebalo da budu uvedene sankcije Zimbabveu i kažnjena vlada predsednika Roberta Mugabea zbog nasilnog održavanja predsedničkih izbora
2008 – Umro je poznati američki kardiolog i jedan od najpoznatijih svetskih hirurga 20 veka Majkl Debejki (Mićael DeBakey) koji je prvi izveo mnoge hiruške zahvate, poput ugrađivanja bajpasa. Tokom sedam decenija duge karijere uveo je nove hiruške metode lečenja i začetnik je moderne kardiološke hirurgije. Operisao je brojne poznate ličnosti među kojima su i tri americka predsednika (Džon Kenedi, Lindon Džekson, Ričard Nikson), ruski predsednik Boris Jeljcin, jordanski kralj Husein, ali i poznate holivudske zvezde.
2010 – U Srebrenici je obeležena 15. godišnjica od ubistva oko 8.000 Bošnjaka jula 1995. Pored više desetina hiljada ljudi, komemoraciji su prisustvovali predsednici i premijeri susednih država, uključujući i predsednika Srbije Borisa Tadića, kao i evropski i svetski zvaničnici.
2015 – Komemoraciji povodom 20. godišnjice zločina u Srebrenici, prisustvovalo preko 50 hiljada ljudi i više od 80 delegacija iz inostranstva, medju kojima i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Prilikom napuštanja Memorijalnog centra Vučić je izviždan, a zatim i fizicki napadnut iz mase gađana koji su transparentima podsećali na njegove političke stavove iz vremena kada se zločin dogodio i on bio aktivista Srpske radikalne stranke.
