Na Olimpijskim igrama Srbiju (FNRJ, SFRJ, SCG) predstavljalo je 38 boksera koji su nastupali 44 puta. Srpski boks ima 11 olimpijskih medalja a na tome će i ostati jer se niko za Rio nije kvalifikovao. Po dva učešća zabeležili su : Zvonimir Vujin (1968 i 1972), Ace Rusevki (1976 i 1980), Azis Salihu (1980 i 1988), Ljubiša Simić (1984 i 1988), Fazlija Šaćirović (1976 i 1980) i Damir Škaro (1980 i 1988).
Poslednji učesnik na Olimpijskim igrama bio je Aleksandar Drenovak koji i nije pokazao znanje dostojno bivših šampiona i u drugom kolu turnira je ispao a pre njega na Igrama je učestvovao Geard Ajetović (2000, Sidnej) koji takođe nije ništa uradio. Ove godine dozvoljeno je da profesionalci mogu da učestvuju na Igrama pa je tako Ajetović otišao na poslednji kvalifikacioni turnir gde je ispao u prvom kolu iako iza sebe ima solidnu karijeru u profi boksu.
Pojedinci (čitaj bivši i sadašnji profi bokseri), su kukali kako im nije dozvoljeno da boksuju na Olimpijadi, kako su uskraćeni za medalju i himnu na Igrama a u amaterskom boksu nisu bili ni u širem krugu za nacionani tim. Jeste da istina boli ali tako je kako je.
Sada, mnogi se pitaju zašto pišemo o plemenitoj veštini kada od boksa nema ni B… kada nema turnira, kada nisu medijski zastupljeni… kada… i još koliko kada… i još koliko zašto….
Ipak, na kraju teksta su imena ljudi koji su dostojno branili boje naše zemlje (ma kako se ona tada zvala) i nosili zastavu iste sa ponosom. Ipak, Tašmajdan, koji je sada popularan, je bio mesto okupljanja najboljih pesničara eks Juge gde je mečeve pratilo i 15.000 ljudi! Zato bi trebalo pisati i o boksu!
Sadašnj rukovodstvo, pa to je sadašnje rukovodstvo koje se navodno trudi ali treba priznati da su dve godine bili uskraćeni za budžet od države. Prethodno je radilo, vodio ga je Velizar Đerić ali sem kvalifkacija na Igre u London Drenovaka ništa značajnije nije urađeno… Da, da… reći će poznavaoci boksa da nisam u pravu i da pišem gluposti ali se sabiraju samo seniorske medalje na Evropskom, Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama, svi ostali rezultati… pa to su rezultati za analitičare. Ono što država prepoznaje to su rezultati na pomenutim takmičenjima.
Pre Đerića rukovodstvo je vodio Slobdan Kačar. Bivši šampion koji se iz Amerike vratio i za njegovog mandata je imao generaciju bokserčina. Na Evropsko prvenstvo u Puli Slobodan Kačar sa stručnim štabom su poveli najbolje od najboljih ali niko nije uspeo ništa da uradi a to je bila generacija koja je mogla da vlada Starim kontinentom. Na spisku su bili (samo neki od njih) – Ivan Ribać, Nikola Sjekloća, Dejan Zlatičanin…
Sada, na kraju, a o boksu bi moglo da se napiše gomila knjiga, pogotovo o godinama iza nas, u posrnuli srpski sportski gigant je potrebno ulaganje od temelja… Najbitnije je da Srbija u Riju neće imati predstavnika među konopcima a ko je kriv za to, e o tome neki drugi put.
MEDALJE U BOKSU NA OI
Meksiko Siti – 1968
Laka – Zvonko Vujin (bronzana medalja)
Minhen – 1972
Poluteška – Mate Parlov (zlatna medalja)
Poluvelter – Zvonko Vujin (bronazana medalja)
Montreal – 1976
Polusrednja – Tadija Kačar (srebrna medalja)
Laka – Ace Rusevski (bronzana medalja)
Moskva – 1980
Poluteška – Slobodan Kačar (zlatna medalja)
Los Anđeles – 1984
Lakoteška – Ante Josipović (zlatna medalja)
Muva – Redžep Redžepovski (srebrna medalja)
Laka – Mirko Puzović (bronzana medalja)
Superteška – Azis Salihu (bronzana medalja)
Seul – 1988
Poluteška – Damir Škaro (bronzana medalja)
