Kako izgleda kada dvojica intelektualaca ukrste pera, suoče mišljenja na najrazličitije teme i usput otkriju neke od najzanimljivijih detalja iz bogatih biografija? Saznaćete u novom izdanju izdavačke kuće Booka, epistoli Mišela Uelbeka i Bernara-Anrija Levija „Državni neprijatelji.
Hvaljeni i kuđeni, nagrađivani i javno napadani i klevetani, obožavani i omrznuti, njih dvojica spadaju među retke evropske intelektualce oko kojih se uvek lome koplja, a javnost deli u dva zaraćena tabora.
O KNJIZI
„Ja tvrdoglavo, strastveno tragam za onim najgorim što se u meni može naći kako bih to, dok je još sveže, izneo pred noge javnom mnjenju – baš kao što terijer donosi zeca ili patofne gospodaru pred noge. I ne činim to da bih postigao iskupljenje u bilo kojem obliku, sâm pojam iskupljenja potpuno mi je stran. Ne želim da budem voljen uprkos onom najgorem što je u meni, već zbog tog najgoreg u meni, pa čak idem dotle da poželim da ono što je u meni najgore postane ono što drugi kod mene najviše vole.“
Mišel Uelbek
„Pravo pitanje tiče se onoga što imamo u glavi kad odlučimo, ili kad se pretvaramo da smo doneli odluku da će nam od toga časa biti svejedno šta se zbiva s ljudskim rodom – ili kad, upravo suprotno, preuzmemo ulogu onoga koji, od već zaboravljenih ratova koji se vode po Africi, do sarajevskih masakara, od pakistanskih medresa u kojim se propoveda džihad, do Alžira u kandžama masovnog terorizma, ili, kad smo već kod toga, od te današnje Rusije do razorene Čečenije – pravi drugi izbor i postupa kao da ga se nesreće drugih i te kako tiču, kao da se i u njega samoga može upreti prstom, pa kao da je, čak, i sâm pomalo odgovoran, kao da on i ne bi bio istinski „čovek“ ako se ne oseća, barem delimično, odgovornim za druge ljude i taocem njihovih sudbina.“
Bernar-Anri Levi
KRITIKA O ROMANU
„Levi ne može da parira Uelbekovoj jetkoj duhovitosti, čitaocima poznatoj još iz njegovih romana, s kojom on sugeriše, recimo, da bi oporavak francuske privrede morao da se temelji na ugađanju azijskim turistima, željnim sira, romaničkih crkava i ušećerene pačetine. ’Zar neko stvarno misli da ćemo mi postati lideri u oblasti proizvodnje softvera ili mikroprocesora? (…) Da se izrazimo sirovije: želim li ja da vidim Francusku kako se transformiše u zemlju-muzej, u jednu mrtvu zemlju, u neku vrstu turističkog kupleraja? Bez oklevanja odgovaram: DA.‘ (…) Levi piše ozbiljnije, ali je manje zabavan, revnosno iznosi Lukrecijevu atomističku teoriju, Lajbnicovu monadologiju, Levinasovu konceptualizaciju Drugog. Uelbek mu pak umorno otpisuje da te knjige nije čitao, i da jedva čeka da se vrati u Rusiju, u zemlju gde se ljudi raduju životu, u zemlju noćnih klubova punih ’bujnih plavuša’. Stiče se utisak da svog dopisnika želi da izbaci iz takta…“
Stjuart Džefriz (Guardian)
O AUTORIMA
Mišel Uelbek (1958), pesnik i romansijer, najtiražniji i najprevođeniji je savremeni francuski pisac. Književnošću počinje da se bavi relativno kasno, ali već njegov prvi roman Proširenje područja borbe (1994) postaje kultna knjiga u Francuskoj. Lišen iluzija, čovek koji na društvo gleda iz ugla usamljenika koga više ništa ne može prevariti, Uelbek doživljava svetsku slavu drugim romanom Elementarne čestice (1998). Usledili su romani Platforma, Mogućnost ostrva, Karta i teritorija i Pokoravanje.
Njegove romane, objavljene u milionskim tiražima, deo kritike je ocenio izrazima pamflet i pornografija. Izvesno je, međutim, da čak i oni koji mu zameraju zbog vulgarnog rečnika i siromašnog stila, smatraju Uelbeka sociološkim i književnim fenomenom, nezaobilaznim reperom u istoriji savremene francuske književnosti.
Bernar-Anri Levi (1948), francuski filozof, romansijer, esejista, sineasta, dramaturg, poslovni čovek, intelektualac i hroničar francuskog društvenog i političkog života. Otkako je svetlost dana ugledao njegov roman prvenac, Varvarstvo sa ljudskim likom (1977), slovi za uticajnu figuru na političkoj, filozofskoj, medijskoj i književnoj sceni u Francuskoj. Stalno u žiži javnosti, blaćen i cenjen, medijski i politički veoma aktivan, Levi je stigao da objavi i mnogo knjiga, što beletrističkih, što teorijskih, među kojima se, pored navedenog Varvarstva sa ljudskim likom, izdvajaju i Božji testament, Francuska ideologija, Đavo u glavi, Poslednji dani Šarla Bodlera, Sartrov vek, Duh judaizma…
