Srpski olimpijski tim u defileu svečanog otvaranja 31. olimpijskih Igara, kao barjaktar, predvodiće najmlađa članica streljačke reprezentacije, Ivana Anđušić Maksimović. Veliku čast zaslužila je, pre svega, osvajanjem srebrne medalje na prethodnim OI u Londonu.
–Za sportistu je, posle olimpijske medalje, najveća želja i čast da nosi zastavu svoje zemlje na otvaranju Igara. Mnogim vrhunskim sportistima se to ne desi, među njima je i moj tata Goran, iako je bio olimpijski šampion. Meni se čast ukazala sa 26 godina – kaže Maksimovićeva i dodaje.– Uloga barjaktara je motiv više, nadam se da će mi doneti sreću. Ne razmišljam o tome kao o pritisku. Jednostavno, rezultatima sam došla tu gde jesam. Biće mi malo teže za prvi nastup, jer takmičenje vazdušnom puškom je na programu već prvog dana Igara, jutro posle otvaranja. Na poslednjim treninzima sam se prilagođavala na takve uslove, privikavala sam se na ritam koji me čeka na početku Igara.
Ivana će i u Riju gađati i vazdušnom i malokalibarskom puškom iz trostava, kojom je aktuelni olimpijski vicešampion i prvak Evrope.
– Nadam se medaljama u obe discipline. Volela bih da jedna bude zlatna. Dodatni motiv mi je da ponovim uspeh tate Gorana, šampiona sa Igara u Seulu 1988, i upotpunim porodičnu riznicu. Ali, ne opterećujem se mnogo zlatom, bila bih prezadovoljna sa dve medalje bilo koje bolje – nastavlja Ivana, kojoj je Goran Maksimović u poslednjih nekoliko godina i trener. U ovoj ulozi je nasledio suprugu Miru.
U Londonu 2012. od Ivane Anđušić Maksimović se više očekivalo vazdušnom puškom, ali do srebra je došla gađajući MK puškom iz trostava.
– Vazdušna puška je za mene posebna. Kao mlađa mnogo sam je volela, više uspeha sam s njom postizala, uostalom gađajući vazdušnom puškom sam izborila obe olimpijske kvote. Međutim, vazdušnom puškom nisam bila baš tako dobra u olimpijskom debiju u Londonu. Ovaj put situacija je drugačija, mnogo sam stabilnija i sa oba oružjem postižem rezultate koji bi mi doneli finale – ocenjuje Maksimovićeva.
Svi strelci govore, najbitnije je uspešno proći kvalifikacije i ući u finale, a onda je medalja na dohvat ruke.
– U streljaštvu u kvalifikacijama odlučuje pre svega kvalitet. Imaš dovoljno vremena da se organizuješ, koncentrišeš, realizuješ planiranu taktiku. Vidi se koliko si spreman, koliko si radio. U finalu je situacija drugačija, treba da imaš i sreće, nemaš mnogo vremena. Ja sam do sada bila poznata kao veliki “tremaroš”, što se odražavalo u finalima. Ali, mislim da napredujem i na ovom planu, oslobađam se treme.
Da li je teže doći do finala i medalje vazdušnom ili MK puškom?
– Meni je teže u nadmetanju vazdušnom puškom, posebno u finalu. Jedna greška u finalu lako može da vas baci na začelje, na osmo mesto. U trostavu, u kome takmičenje traje duže, sam sigurnija. I neki lošiji hitac neće mnogo poremetiti i pokvariti plasman i rezultat – dodaje Ivana, koja je trenutno na 13. poziciji na svetskoj listi za vazdušnu pušku, a na 23. za trostav. U Evropi drži treće mesto za trostav, a šesto za vazdušnu pušku.
Poslednjim rezultatima u obe discipline Maksimovićeva je zadovoljna.
– Rezultati sa poslednjeg takmičenja, Velike nagrade Novog Sada, bi mi verujem bili dovoljni za finale. Zbog velikog pritiska koje nose Olimpijske igre očekujem da će prosek rezultata biti nešto niži nego na drugim međunarodnim takmičenjima. Međutim, uvek su moguća iznenađenja. Teško je predvideti, ali mislim da će oko 417 krugova biti dovoljno za finale vazdušnom, a oko 584 malokalibarskom puškom iz trostava.
Posle Igara u Rio de Žaneiru Ivana Anđušić Maksimović će napraviti sportsku pauzu. Odmoriće se od treninga i takmičenja, prioritet je uloga majke .
– Još posle Londona sam planirala pauzu. Odustala sam, a onda je došlo do pada motivacije, teško mi je bilo da se vratim na nivo koji sam imala pre olimpijskog debija. Ne bih volela da mi se to desi posle Rija. Posvetiću se porodici, hoću da se odmorim i ponovo se zaželim streljaštva – poručuje Ivana Anđušić Maksimović.
