Gekoni su najteže životinje koje mogu da se veru vertikalim površinama i da nesmetano šetaju tavanicom.
Svako drugo biće teže od ovih malih guštera bi za tu vrstu akrobacija moralo da ima daleko veće adhezivne površine, smatraju naučnici koji su proveravali mogućnost postojanja čoveka-pauka.
Prema njima, da bi čovek mogao da se kreće zidovima poput Spajdermena, čak 40 odsto njegovog tela bi moralo da bude prekriveno lepljivom materijom.
„Kada bi čovek hteo, na primer, da se kreće zidovima kao što to geko gušter radi, morao bi da nosi adezivnu obuću veličine 145, što je nemoguće“, objasnio je zoolog Volter Federle sa Univerziteta u Kembridžu, jedan od autora studije objavljene u časopisu PNAS.
Taj podvig bi podrazumevao i određene morfološke promene, kao rezultat evolucije, što je, takođe, nemoguće postići, ističu naučnici.
„Kako se životinje povećavaju, tako se odnos površine i zapremine tela smanjuje – mrav na primer zauzima veliku površinu u odnosu na svoju zapreminu koja je uzuzetno mala“, objasnio je zoolog i vođa istraživanja Dejvid Labont.
Britanski naučnici su izračunali da grinje koriste 200 puta manju površinu tela od gekona da bi se zakačile za neku površinu.
Što je životinja veća i teža, to joj je potrebnija veća adhezivna snaga kako bi mogla da se kreće po vertikalnim površinama ili naglavačke.
Istraživači su zaključili da postoji gornja granica u veličini adhezivnih površina koje neka životinja može da razvije tokom evolucije, a da upravo gekoni predstavljaju tu gornju granicu.
Da bi došli do ovih zaključaka, istraživači su proučili veličinu „đonova“ 225 vrsta penjača među insektima, žabama, paukovima, gušterima i sisarima, poput veverice.
