Iako je statistička mogućnost da čoveka ubije grom minimalna, godišnje od udara gromova u svetu pogine skoro 25.000 ljudi, dok ih 10 puta više udar preživi, ali sa teškim posledicama.
-Nisu nam opasni gromovi koji nastaju između oblaka, nego oni do kojih dolazi između oblaka i zemlje, a takvih opasnih je na našoj geografskoj širini sestina – rekao je Aleš Berkopec, fizičar sa ljubljanskog Fakulteta za elektrotehniku koji je doktorirao upravo na temu gromova, prenosi Hina.
Zbog geografskog položaja, blizine alpskog masiva i mora, te mešanja više klimatskih uticaja, Slovenija doživi oko 60.000 gromova godišnje jer leži na području Europe najviše izloženom tom prirodnom fenomenu, a nisu retki ni smrtni slučajevi do kojih dolazi svake godine.
No, to je još uvek jako daleko od rizika koje gromovi predstavljaju u zemljama na nekim drugim kontinentima i klimatskim zonama.
Nezahvalno prvo mesto prema broju smrtnih slučajeva drži Zimbabve sa 20 smrtnih slučajeva od udara groma na milion stanovnika, što znači oko 250 žrtava godišnje.
Područje gde su oluje i gromovi najčešći nalazi se na severoistoku Venecuele, uz ušće reke Katatumbo. Tamo godišnje zabeleže 200 olujnih dana, s olujama koje traju desetak sati i izazovu 250 gromova svaki sat.
Najsigurnije mesto za čoveka koji se nađe u oluji na otvorenom je automobil, jer će eventualni udar munje u nekoliko sekundi sa mokre karoserije otići u zemlju, a najopasnije je biti na otvorenom u blizini drveća, kaže Berkopec.
Što se tiče oluja na moru i gromova koji udare u morsku površinu, gromovi ne prete kupačima jer se oni povuku s plaže zbog kiše ili zahlađenja, ali je drukčije sa surferima jer im odgovara vetar koji redovno prati oluje.
Surfer se drži za luk koji je na dasci pričvršćen za jedro i sve je mokro, pa će pri udaru većina elektriciteta otići kroz neoprensko odelo surfera mimo vitalnih organa, ali može doći do stresa mišića i onesvešćivanja koja su u moru opasna, a takvih je slučajeva već bilo, upozorava Berkopec.
