Na današnji dan – 27. avgust

1576 – Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli (Tiziano Vecelli). Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike, učinili su ga jednim od najvećih majstora Renesanse („Venera Urbinska“, „Bahanal“, „Jupiter i Antiopa“).

1664 – Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran) jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.

1770 – Rodjen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Wilhelm Friedrich), najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije („Fenomenologija duha“, „Filozofija istorije“, „Nauka logike“, „Estetika“, „Filozofija religije“).

1789 – Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i gradjanina.

1813 – U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je sa 130.000 vojnika porazio udružene snage Austrije, Rusije i Pruske od 200.000 ljudi.

1828 – Urugvaj je postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata izmedju Brazila i Argentine.

1884 – Rodjen je američki filmski producent, poreklom poljski Jevrejin, Šmuel Gelbfiš (Shmuel Gelbfisz), poznat kao Semjuel Goldvin (Samuel Goldwyn), jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju Semjuel Goldvin Prodakšns (SG Productions), koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju „Metro-Goldvin-Majer“.

1890 – Rodjen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski (Emmanuel) poznat kao Men Rej (Man Ray) koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom (Marcel Duchamp) osnovao pokret Dadaizam.

1907 – Kralj Srbije Petar I Karadjordjević položio je kamen-temeljac zgrade Skupštine u Beogradu, po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Izgradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje Skupštine Jugoslavije u njoj je održano 20. oktobra 1936.

1908 – Rodjen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson (Lyndon Baines Johnson), potpredsednik SAD od 1960, a predsednik od 1963, posle ubistva Džona Kenedija (John Kennedy). Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera (Barry Morris Goldwater).

1910 – U Skoplju je rodjena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu „Sestre misionarke ljubavi“. Dve hiljade redovnica raznih nacionalnosti posvetilo se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudima, posebno gubavcima, u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.

1916 – Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj, a Rumunija Austro-Ugarskoj.

1921 – Velika Britanija je za kralja Iraka postavila Fejsala (Faisal) sina Šerifa Huseina (Sherif Hushein), vodje arapskih pobunjenika protiv Turaka.

1928 – U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje-potpisnice odrekle rata kao sredstva politike i rešavanja medjudržavnih sukoba i obavezale se da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Medju 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1936 – Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala, u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.

1945 – Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.

1946 – Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.

1975 – U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I (Selashie) koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre no što je zvanično objavljena njegova smrt.

1991 – Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.

1992 – U Londonu je završena dvodnevna Medjunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.

1995 – Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je do tada bila predvidjena samo za oblast Gaze.

1999 – Umro je Helder Kamara (Helder Camara) bivši brazilski katolički nadbiskup, borac za ljudska prava. Taj dobitnik više medjunarodnih nagrada za mir, umro je u 90. godini.

2000 – U Moskvi je izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko 500 metara, sagradjen je 1967. po planu arhitekte Nikolaja Nikitina.

2001 – U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobodjenje Palestine Abu Ali Mustafa.

2002 – Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.

2003. – Mars se približio Zemlji na najmanje rastojanje za 60.000 godina, od 55.758.005 kilometara.

2003 – Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju o Kosovu i Metohiji u kojoj se navodi da će se status te teritorije razmatrati po realizaciji svih odredaba Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno kada se ispune standardi multietničkog života kako ih je definisaoSavet bezbednosti UN.

2005 – Od epidemije encefalitisa koji prenose komarci, koja se krajem jula pojavila na severu Indije, umrlo je 196 dece, 772 dece je hospitalizovano od kojih više od dve trećine u veoma teškom stanju.

2012 – Trajan Basesku se vratio na dužnost predsednika Rumunije pošto je u Parlamentu sudija Ustavnog suda pročitao odluku o poništavanju referenduma o smenjivanju Baseskua.

2014 – Po stupanju na snagu sporazuma o prekidu vatre, izraelski premijer Benjamin Netanjahu proglasio je pobedu protiv Hamasa u Gazi, navodeći da su Hamasu naneti veliki gubici tokom sedmonedeljnih borbi. Hamas je takodje proglasio pobedu.