Odbrojavanje do Letnjih olimpijskih igara 2020. godine počelo je danas, kada je Olimpijska zastava iz Rio de Žaneira doneta u Tokio.
Kontrast izmedju ta dva grada-domaćina ne može biti veći: umesto sambe na ulicama, biće robota i automobila koji upravljaju sami sobom.
Pet stvari koje treba znati o narednim Igrama:
Visokotehnološke igre
Kada je Tokio prvi put bio domaćin Olimpijskih igara, 1964. godine, Igre su simbolizovale oporavak Japana od razaranja u Drugom svetskom ratu i njegov povratak u medjunarodnu zajednicu. Voz velike brzine „Šinkansen“ (Metak) koji je krenuo te godine, postao je simbol tehnološke snage Japana.
Pola veka kasnije, Tokio je jedan od najfuturističnijih gradova sveta: od sistema smart-kart vozova koji radi kao sat, do elektronskih WC-a s grejanjem sedišta koji prepadaju neke nove posetioce: „Kako li se ovo ispira?“.
Japan planira da Igre 2020. godine upotrebi da bi pokazao najnapredniju vrhunsku tehnologiju, s robotima, instant-prevodom s raznih jezika, vozilima koja upravljaju sama sobom i sa ekranima televizije „HD 8K“.
Snalaženje
Igre u Tokiju neće biti kompaktne kao što se obećavalo.
Dok je prvobitni plan zahtevao da se sva takmičenja održavaju u krugu od samo osam kilometara oko Olimpijskog sela, to ipak neće biti tako.
U pokušaju da se smanje rashodi, nekoliko sportova, kao što su košarka, biciklizam i tekvondo, premešteno je u postojeće objekte van Tokija, da se ne bi gradili novi.
U tome će pomoći gusta mreža podzemne železnice i vozova Tokija. Izazov će biti kako pomoći posetiocima da se snadju u toliko obimnom sistemu koji može biti zbunjujuć.
Novi sportovi
Igre će drugačije izgledati i iz sportske perspektive.
Bejzbol i softbol, surfovanje, skejtbording, karate i sportsko penjanje su dodati u program.
Bejzbol i softbol koji se vraćaju po prvi put od 2008. godine, kao i karate, popularni su u Japanu.
Surfing, skejtbording i sportsko penjanje su dodati u pokušaju da se privuče mladja generacija sportista i navijača.
Skandali
Svake Olimpijske igre izgleda da imaju svoje skandale, te Tokio nije izuzetak.
Rad na novom glavom stadionu kasni, jer je Vlada odustala od prvobitnog projekta zbog naglo rastućih troškova.
Prvobitni logo Igara, bučno predstavljen, odbačen je zbog tvrdnje da je plagijat.
Premeštanje nekih takmičenja sa novih mesta održavanja na starija borilišta je spaslo 200 milijardi jena (dve milijarde dolara), ali i dalje se očekuje da će ukupni troškovi daleko prevazići prvobitne procene.
Organizacioni komitet Tokija je priznao da će operativni trošak Igara biti znatno veći od predvidjene tri milijarde dolara, s koliko se Tokio kandidovao za Igre, ali nije izneo novu procenu.
Ti troškovi ne uključuju rashode za izgradnju novih sportskih objekata i druge infrastrukture, povezane s Igrama.
Zemljotresi
Zatim, tu su i sile izvan bilo kakve kontrole.
Tokio redovno potresaju umereni zemljotresi. Oni retko izazivaju bilo kakvu štetu u gradu u kojem su zgrade projektovane da izdrže i jače udare, ali stručnjaci upozoravaju da se veliki zemljotres može desiti u bilo kojem trenutku.
Obala severoistočnoj Japana je 2011. godine uništena kada je podmorski zemljotres magnitude 9,0 izazvao cunami od kojeg je poginulo više od 18.000 ljudi i koji je pokrenuo rastapanje nuklearnih jezgara tri reaktora u elektrani „Fukušima 1“.
U Tokiju nije bilo velikog zemljotresa gotovo čitav vek potres magnitude 7,9 i njime izazvani požari izazvali su smrt 140.000 ljudi još 1923. godine, te zemljotres možda odavno kasni, ali, kada će se dogoditi, nemoguće je predvideti.
PHOTO: www.tokyo2020.jp
