Istorija uličnog basketa pokazatelj je da su jedna lopta i jedan obruč dovoljni za umetnost – sve ostalo prepušteno je akterima.
Nije tajna da je naučeno na ulici od mnogih NBA asova napravilo to što jesu, zbog nezaobilaznih sastojaka streetballa, žestoke i beskompromisne borbe koja u duelima ‘1 na 1’ ne dozvoljava mnogo mana. Dozvoljeni su i koraci kada krajnji rezultat postane nestvaran dribling, a brzina pokreta, ponekad i jezika u čuvenom ‘trashtalku’, može biti jak adut streetballera.
Počeci se vezuju za ’70-e i blokove velikih gradova SAD, a kultni status stekli su tereni Rucker Parka u New Yorku, gde su potezi koji lome kolena okupljali neverovatan broj ljudi na ivicama igrališta. Nenadmašne ličnosti streetballa tog doba bili su Earl Manigault i Joe Hammond, a već 1971, 21-godišnji Džulijus Irving bio je najzaslužniji za sveopštu popularizaciju nestvarnim zakucavanjima, a posle Rucker Parka, u nadolazećim vremenima, afirmisalo se još nekoliko terena u Americi kao što su “The Cage“ i “Gun Hill Court“ u Njujorku, “Venice Beach Courts“ u Los Anđelesu, “Mosswood Park“ u Ouklendu.
Iz Rucker Parka neslućene visine dostigli su Kareem Abdul-Jabbar, Metta World Peace, Wilt Chamberlain, ali i predvodnik nove generacije Kyrie Irving, koji uz Kevina Duranta i danas voli da napusti parket pod reflektorima NBA lige i ode na betonsku podlogu, kako bi čuo nezamenljivi zvuk ‘cepanja’ metalne mrežice.
Tokom 90tih u Srbiji, preko puta ruševina Kineske ambasade održavali su se prvi turniri u uličnom basketu. Nagradni fondovi, organizacija, promotivna lica, privukli su mnoge zaljubljenike u sport. Jedan od promotera bio je i Dražen Dalipagić, a svu decu na terene dodatno su izvukli uspesi naše reprezentacije zaključno sa svetskim zlatom u Indijanapolisu.
Nema škole u Beogradu koja nije imala svoj košarkaški tim, nema terena koji nije bio popunjen od jutra do mraka, nema velikih igrača koji su odrastali i igrali za naše selekcije da se nisu našli na nekim od tih terena i na njima stasavali. Novobeogradski blokovi, Fontana, Paviljoni, Banovo Brdo, Braće Jerković, Mali Kalemegdan… samo su neka od mesta na kojima su se okupljale najbolje ekipe grada.
Čuvene su priče o počecima Neše Ilića, bivšeg košarkaša i tim menadžera Crvene zvezde i reprezentacije, ali i Aleksandra Đorđevića, jednog od najvećih igrača svih vremena i uspešnog selektora Srbije na terenima preko puta starog Merkatora, na kojima je nešto kasnije svoje košarkaške korake načinio i Nemanja Bjelica. Aktuelni član Minesote, ne krije da i dalje pati za basketom u Bloku.
-Odrastao sam u bloku 70, prosto volim da blejim s drugarima u blokovima, prija mi i vezan sam za kraj. I mogu da kažem da mi nedostaje basket koji sam igrao u ovde – često podseća Bjelica na prethodnicu početka blistave karijere, a nije tajna da baš na ovim terenima često i trener Aleksandar Džikić provodi vreme prateći momke koji sanjaju o velikim dometima gađajući kroz rasklimani obruč.
Poznati su rivaliteti momaka sa Crvenog Krsta i drugih delova Vračara, čuveni tereni u 45-om bloku, popularni “Raiffeisen“ i “Elan“ u bloku 30, već pomenuti tereni u Bloku 1 na Fontani samo su neki od mesta na kojima su se održavali veliki okršaji.
U godinama koje su usledile počela je i nešto ozbiljnija organizacija pojedinih turnira. Uglavnom su to bili lokalni entuzijasti koji su na sve moguće načine pokušavali da privole sponzore, kako bi ti turniri dobili na težini. Turniri u organizaciji Vlade Divca i kompanije “Dada“ na Adi Ciganliji organizovani su nekoliko puta, nešto kasnije napravljen je i turnir “Trofej Novog Beograda 3na3 u 33“ gde je nakon dugogodišnjih napora lokalnih ljudi proširen teren u skladu sa FIBA standardima. Ceo koncept turnira nastavio je da se odvija i na Olimpu, Čuburskom parku i drugim delovima grada.
Potpunoj afirmaciji u Srbiji doprineli su i Red Bull King of the Rock turniri, pre svega u organizacionom smislu, kako bi se svi najbolji basketaši okupili na jednom mestu.
https://www.redbullcontentpool.com/international/AP-1JR9WM4YS2111
Ne tako davne 2011. je Dušan Domović Bulut postao prvi šampion ‘1 na 1’ turnira, zatim otišao na svetsko finale u čuveni zatvor Alkatraz, a onda sa ekipom Novi Sad Al Wahda pokazao da snovi mogu postati stvarnost. Zahvaljujući njima, zemlja košarke ima i trenutno najbolju svetsku ekipu u basketu ‘3 na 3’. Sve veći broj ekipa je u Srbiji krenuo ovim stopama i počeo da se dokazuje na malom terenu ispod jednog obruča. Uz to, FIBA je kao organizacija konačno otvorila nove horizonte za 3×3, basket kome se posvećuje sve veća pažnja, uz najavu olimpijske budućnosti.
PHOTO: Predrag Vučković/Red Bull Content Pool
