SUBARU EGZOTIČNA FIRMA NE PRESTAJE SA NOVITETIMA
Forester za sve prilike
Kod naših ljudi još uvek postoji određena doza predrasuda, po raznim osnovama, kada je Subaru u pitanju. No, ko se jednom osokoli da ga pazari, generalno nema zamerki, ako se ubraja u korisnike, koji imaju prihvatljive zahteve od četvorotočkaša.
Forester, jedan od članova porodice subaru, od generacije do generacije, dobija sve mišićaviji izgled i značajno pleni pažnjom. Pored standardnih bokser benzinskih motora sa pogonom na sva četiri točka, u ponudi se nalaze i dizel bokser agregati, na čijem je razvoju rađeno, dugo i ozbiljno.
Forester je uskočio na mesto Imprece Gravel Ekspres i pokrenuo sopstvenu porodicu. Još uvek pričamo o vremenima pre više od 10 godina. U prve dve evolucije, Forester je bio i ostao upravo ono što je definisan od prvog dana. Upotrebljiv porodičan karavan koji se ne boji srednje teškog terena ili slabe trakcije pod točkovima.
Prve dve generacije pratile su sistemske ocene koje su bile jasne indikacije kojim putem ide Forester, pa čak i Subaru. Japanski ”Šumar” ocenjen je kao vozilo odlične ponude prostora, pogona, ali i previše racionalnog enterijera koji se graničio sa siromaštvom. Radovala je lakoća vožnje kompaktnog terenca, ali je na kraju svakog testa ostajala samo prosečna ocena.
Foresteru su, konačno, kao i svim modelima iz Subarua, nedostajale emocije koje rađa dobar dizajn, osećaj za detalj i po neki dodatni elemenat funkcionalnosti. Bokser motor i odličan pogon nisu bili dovoljni za pravi globalan uspeh, kakav je koncept u osnovi i zaslužio. A odsustvo dizela u ponudi da i ne pominjemo.
Godine 2008. startovala je treća generacija Forestera, praćena obećanjima da će ispraviti sve nedostatke o kojima je brujao stručni deo publike. Sada izgleda zaista daleko bolje od bledunjavih prethodnika. Ono što se svakako mora pozdraviti je činjenica da je porastao za 10 do 15 cm, čime je i dalje zadržao svoju osnovnu koncepciju, a to je kompaktnost.
Tek nešto preko 4,5 metara još uvek je dovoljno kratko za gradski parking ili garažu koja je građena još za ”Stojadina”. Ponuda prostora Forestera je odlična, preglednost takođe, ali odsustvo bilo kakvog simpatičnog detalja je stvarnost. Po poznatoj japanskoj školi racionalnosti, automobil ne treba da raduje kupca nego da ga prevozi. Pa dobro, tako mu dođe, ali, zar je toliko skupa maštovitija ručica menjača, malo kvalitetniji materijali sedišta ili plastika.
U Foresteru ne postoji ni jedna sistemska greška. Ergonomija je dobra, komande jednostavne, nigde ne zapinje i ništa ne žulja, prtljažnik prostran i funkcionalan, ali osećaj da ste ušli u automobil od pre dve generacije nas ne napušta. Iako potopljena u malo oduševljenja, odlična vest stiže iz zadnjeg dela Forestera – ponuda prostora za putnike pozadi bolja je nego u nekim mnogo većim i prestižnijim SUV modelima.
