1580 – Rođen je španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas (Francisco Gomez, Quevedo y Villegas), velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti („Snoviđenja“, „Život lupeža“) .
1631 – U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa pobedili su carsku vojsku (Katolička liga) pod vođstvom grofa Tilija (Tilly) kod Lajpciga.
1665 – U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.
1787 – Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav u svetu. U njemu je prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea (Montesquieu) o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
1796 – Prvi predsednik SAD Džordž Vašington (George Washington) uputio je američkom narodu oproštajnu poruku (Farewell Address) i povukao se na svoje imanje. Za predsednika je izabran 1788.
1809 – Mirom u Fredrikshamu završen je švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.
1826 – Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman (Friedrich, Riemann), koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova ima po njemu naziv.
1857 – Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. Godine 1903. objavio je prvo delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima“.
1889 – Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen je „Orden kneza Lazara“, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.
1900 – Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina (Victoria Alexandrine) potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.
1908 – Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj“ u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao širom sveta.
1918 – Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.
1931 – RCA Viktor kompanija predstavila je prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Njujorku.
1939 – Sovjetska Crvena armija ušla je u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno Nemci su napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.
1944 – Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela je operacija „Market Garden“ u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane. Savezničke trupe naišle su na neočekivano jak otpor Nemaca i operacija je propala uz velike savezničke gubitke.
1961 – Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela (Cemal Guersel) i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka (Atatuerk).
1978 – Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata (Anwar), premijera Izraela Menahema Begina (Menaćem) i predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter).
1980 – Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle (Somoza Debayle) ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.
1994 – Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper (Raimund Popper), jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka („Logika istraživanja“, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“).
1997 – U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner (Wagner).
2001 – Makedonska vlada je saopštila da će NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.
2004 – Ministri odbrane pet zemalja EU (Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal) potpisali su sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.
2006 – U moldavskoj oblasti Pridnjestrovlje je održan referendum o nezavisnosti za koji je većina evropskih zemalja unaprijed rekla da ga neće priznati. Pridnjestrovlje je teritorija izmedju Moldavije i Ukraine, u kojoj većuna stanovnika govori ruski i koja je 1992. godine, u vreme raspada Sovjetskog saveza, proglasilo otcepljenje od Republike Moldavije, uz vojne sukobe i brojne zrtve.
2008 – Somčaj Vingsavat, izabran je za 26. premijera u Tajlandu, uprkos protivljenju opozicije. Somčaj (61) pravnik po struci, zamenjuje premijera Samaka Sundaraveja (73), koji je podneo oostavku nakon masovnih demonstracija i optužbe o primanju mita.
2009 – Bris Taton (Brice), navijač francuskog fudbalskog kluba brutalno je prebijen u centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz. Od posledica povreda preminuo 29. septembra 2009. Za teško ubistvo Brisa Tatona osudjena je grupa od 15 navijača fudbalskog klub Partizan.
2011 – U nesreći na aeromitingu u Rinou u Nevadi poginulo je devet osoba, a 54 ljudi je povredjeno, kada je jedna letelica udarila u ivicu tribina gde su se nalazili gledaoci i mediji koji su pratili dogadjaj.
2011 – Nemački dirigent Kurt Sanderling umro je u Berlinu u 98. godini. Poreklom Jevrejin pobegao je 1936. pred nacizmom u Sovjetski Savez, gde je upravljao Lenjingradskom filharmonijom do 1960. godine. U tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR) rukovodio je simfonijskim orkestrima iz istočnog Berlina i Drezdena.
2014 – Južnokorejska Nagrada za mir dodeljena je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zbog njene „stalne svesti“ o odgovornosti Nemačke u nacističkim zločinima.
