Dom kulture „Studentski grad“ i ovog četvrtka 15. septembra ima bogat kulturni program. Najveća kraljica zločina Agata Kristi rođena je 15. septembra pre 126 godina i u Klubu-knjižari Magistrala u 19 časova biće predstavljena knjiga „Jedanaest dana – misteriozni nestanak Agate Kristi“. U Maloj sali u isto vreme, dugogodišnji saradnik Doma kulture Mićun Ristić će govoriti o Istoriji džeza, a na Letnjoj pozornici u 20 časova publika će imati priliku da vidi prezentaciju radionice savremenog plesa Novi studio „Traganje za pokretom“ autorke Sanje Cvrkotić.
Letnja pozornica/Velika sala u 20.00
Otvoreno pozorište
Novi studio
TRAGANjE ZA POKRETOM
Prezentacija radionice savremenog plesa
Igraju: Anđela Popović, Marija Radoman, Vanja Ristić, Sanja Đuričić, Vojkan Protić. Autorka: Sanja Cvrkotić.
Prezentacija radionice savremenog plesa i fizičkog teatra, u okviru koje su učesnici bili u prilici da osveste i osnaže svoje telo, da se upoznaju sa različitim plesnim tehnikama i iskažu svoju kreativnost i stvaralačku individualnost. Kroz proces improvizacije bavili su se pitanjem šta je savremeni ples i rečnikom pokreta iskazali svoj odnos prema njemu.
Klub-knjižara Magistrala u 19.00
Na današnji dan pre 126 godina rođena je Agata Kristi
JEDANAEST DANA – MISTERIOZNI NESTANAK AGATE KRISTI, Džared Kejd
(Prevod Aleksandre Solujić, Admiral books, 2016)
Učestvuju: Vladislava Gordić Petković i Srećko Milovanović
Najveća misterija kraljice zločina, jedne od najpopularnijih književnica svih vremena, Agate Kristi, bio je njen nestanak u decembru 1926. Posle velike medijske buke, pronađena je trista kilometara daleko od svoje kuće i tvrdila je da ima amneziju. Autor objašnjava kako je pobegla od svog supruga, a otkriva i odjeke ovog nestanka u njenim delima.
Agata Kristi (Torki, 15.9.1890 – Volingford, 12.1.1976), britanska autorka je tokom karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala 79 knjiga, prodatih u više od dve milijarde primeraka. Njena drama Mišolovka je komad koji je najduže igran bez prekida u istoriji pozorišta. Proglašena je 2013. godine najboljim piscem detektivskih priča, a Ubistvo Rodžera Akrojda najboljim krimi romanom svih vremena.
Mala sala u 19.00
ISTORIJA DžEZA 1
Predavač Mićun Ristić
Predavanje sa video-projekcijama je i priča o dva grada, jer se njuorleanski stil u punoj meri razvio u Čikagu
Iz bar pet gradova sa juga SAD dopiru glasovi koji uporno dokazuju da je baš u njima nastao džez. Ipak, kao mesto rođenja opšteprihvaćen je Nju Orleans. Smatra se da su džez uglavnom stvorili crni muzičari, a najraniji heroji su i bili ili Afroamerikanci ili Kreoli. Mnogi od njih su se bavili i drugim poslovima. Po jednom mišljenju, to su bili obični ljudi koji bi se kroz muziku u trenutku nadahnuća spojili sa večnošću. Oni o kojima će biti reči – King Oliver, Luj Armstrong, Dželi Rol Morton, Sidni Beše – teško da su bili obični. Improvizujući uživo pred publikom, rasli su iz izvođača u autore. Opet, džez je postao nacionalna, a zatim i svetska muzika tek od časa kada je snimljena ploča. Prvu je izdao Original Dixieland Jass Band. Izraz diksilend su upotrebljavali beli džezeri koji su svoju varijantu njuorleanskog stila preneli na sever. Biks Bajderbek je bio prvi belac sa originalnom džez koncepcijom zasnovanom na formi diksilenda.
