Od instant kafe do ledenog frapea, kafa nikada nije imala toliko uzbudljivih verzija kao danas. Svoje favorite možemo izabrati među njenih nekoliko hiljada varijacija, u skladu sa afinitetima i potrebama u određenom trenutku. Iako sada možda zvuči neverovatno, nekada, kada biste rekli „kafa“, nije bilo nedoumica na kakvu se tačno kafu misli.
Tako je bilo u 16. veku, kada je u arapskim kafeterijama započeta kultura ispijanja ovog napitka. Kako se popularnost kafe ubrzano širila, počela je da se uzgaja na različitim delovima planete i dobija podvrste – američki kontinent iznedrio je havajsku Konu i jamajkansku Blue Mountain, dok je Mocha nastala u Jemenu, a Java na indonežanskim ostrvima. Danas, u ovom napitku uživa se čak i u svemiru – još od misije Apola 11, stalni je „saputnik“ putovanja Američke svemirske agencije NASA.
Dalji razvoj kafe pratile su inovacije koje su dovele do današnjih neverovatnih 5.000 verzija, koliko postoji u portfoliju najvećeg svetskog proizvođača. Jedan od ključnih momenata bio je nastanak espresa, pronalaskom aparata za pravljenje kafe u rinfuzi 1885. godine. Već nekoliko godina kasnije, nastaje kafa bez kofeina, a krajem tridesetih, kompanija Nestlé osmišljava prvu instant kafu prepoznatljivog ukusa, lako topivu u vodi.
Među popularnim vrstama bez kojih je danas nezamislivo uživanje u kafi su kapućino i frape, nastao u Grčkoj, mešanjem kafe sa hladnom vodom i kockama leda. Instant kafe sa aromama na tržište su stigle osamdesetih godina, a sledeće decenije i recept kapućina sa prepoznatljivom, raskošnom penom, koja poboljšava kremastu teksturu mleka na vrhu šoljica. Brojne inovacije dovele su do situacije u kojoj vas više niko ne pita želite li kafu, već kakvu kafu želite.
Istraživači nastavljaju predani rad na daljem inoviranju ovog napitka – naučnici Politehničke škole Lozana i ciriškog Univerziteta ETH u saradnji sa stručnjacima iz Centra za istraživanje kompanije Nestlé krajem prošle godine najavili su mogućnost proizvodnje kafe sa vremenskim otpuštanjem kofeina. Formula će omogućiti da se energija u našem organizmu povećava postepeno, a ne trenutno, kao i da se održi tokom čitavog dana. Produženo delovanje je moguće zahvaljujući kubosomima, mikroskopskim kapsulama od molekula lipida i vode, koji se kao nosači aktivnih supstanci vremenom rasprše i kontrolisano ispuštaju sadržaj.
Interesovanje javnosti privukao je i skorašnji pronalazak australijskih naučnika, gen koji omogućava opstanak useva u pustinjskim uslovima, pa i na drugim planetama. Ovakva otkrića nagoveštavaju promene koje su nekad mogle biti zamišljene samo u domenu naučne fantastike, a koje će dalji razvoj i inoviranje kafe učiniti još uzbudljivijim. Dok ne saznamo šta donosi budućnost, sigurni smo da će kafa ostati „saputnik“ ne samo astronautima, već svima koji dan ne mogu zamisliti bez ove jedinstvene namirnice.
