U završnici aktuelnog serijala koncerata iz ciklusa „Džez za DŽ“, koji Dom omladine Beograda organizuje u susret 32. Beogradskom džez festivalu, u subotu 1. oktobra od 13 časova na Platou Milana Mladenovića, nastupiće novi beogradski džez sastav Miloš Čolović Trio.
Trio čine Miloš Čolović – kontrabas, Vladan Veljković – klavir i Nikola Radojičić – bubnjevi. Glavna inspiracija za ovaj bend je Bill Evans Trio, a veliki uticaj predstavlja i blue note scena 60ih godina, pre svega Wayne Shorter. Repertoar čine Miloševe kompozicije, džez standardi u Evansovim aranžmanima i džez kompozicije iz 50ih i 60ih godina. U aprilu 2016, Miloš Čolović Trio je osvojio prvu nagradu na međunarodnom takmičenju „The Best Musical Mind“ (odrzanom u Beogradu i podržanom od strane Berklee College of Music i Souza Lima – Faculdade e Conservatório Musical in Sao Paulo) u kategoriji – najbolji ansambl. Kao nagrada, snimanje i objavljivanje njihovog prvog albuma desiće se tokom 2016/2017. godine.
Kada je nastao tvoj trio, ko su članovi i kakav repertoar svirate?
Miloš Čolović: Trio je nastao u januaru ove godine. Čine ga Vladan Veljkovic za klavirom, Nikola Radojičić za bubnjevima i ja za kontrabasom.
Nikola i ja smo zajedno završili džez odsek srednje muzičke škole „Stanković“, a Vladana smo upoznali na džem sešnima u džez klubu Čekaonica. Prvi put smo nastupali zajedno kao ritam sekcija projekta Freddie Hubbard Tribute u Čekaonici, u septembru 2015. godine.
Repertoar čine moje kompozicije, kojih za sada ima pet i po, i džez standardi često u aranžmanima Bill Evans Trija.
Iako si izuzetno mlad, imao si priliku da sviraš sa mnogim istaknutim džez muzičarima – šta si naučio od njih i šta je to za tebe značilo u profesionalnom smislu?
Miloš Čolović: Mislim da to što često nastupam sa iskusnijim muzičarima znatno ubrzava moj muzički napredak i sazrevanje. Biti okružen ljudima koji sviraju bolje od tebe, a pružaju ti podršku, je divna stvar. Pored muzičara sa kojima sviram treba spomenuti i profesore i kolege basiste od kojih sam, pored znanja, dobio i neverovatnu podršku i „vetar u leđa“.
Pre nekoliko dana vratio si se iz Izraela gde si nastupao na Jaffa džez festivalu – reci nam nešto više o tom iskustvu.
Miloš Čolović: To je definitivno bilo jedno od najboljih sviračkih iskustava koje sam imao do sada. Nastupao sam sa bendom koji su činili studenti džez akademije u Tel Avivu i konzervatorijuma u Antverpenu. Adam Nussbaum, jedan od najistaknutijih bubnjara današnjice, imao je ulogu našeg mentora, vodio je probe, pomogao nam oko repertoara i aranžmana i dao brojne savete. Proveo sam nedelju dana u Tel Avivu i za to vreme se sprijateljio sa ostalim članovima benda. Repetoar je bio skroz po mom ukusu: Wayne Shorter Tribute. Prošli su i neki moji predlozi za pesme koje mnogo volim, a nisam imao priliku da sviram do sada. Na koncertu koji je predstavio sve učesnike festivala, svirao sam u duetu sa Stijepkom Gutom, što je bilo divno iskustvo. Jedino što me nije oduševilo u Izraelu je hrana, ali sam to nadoknadio naredne nedelje na međunarodnom džez bas takmičenju u Pragu.
U aprilu ove godine vaš trio je osvojio prvu nagradu za najbolji ansambl na međunarodnom takmičenju „The Best Musical Mind“ u Beogradu i kao nagradu dobili ste snimanje i objavljivanje prvog albuma – možeš li nam reći nešto više o radu na njemu, kako će zvučati i kada slušaoci mogu da ga očekuju?
Miloš Čolović: Bend nije bio naročito aktivan tokom celog leta zbog različitih obaveza koje smo svi imali. Tokom oktobra ćemo se ozbiljno posvetiti spremanju albuma. Planiram da zaslužim titulu „surovi diktator“ koju su mi Vladan i Nikola već dodelili.
Na albumu će biti pretežno autorska muzika i poneki standard. Naravno, sadržaće i naš „hit“ sa čak hiljadu pregleda na jutjubu – Altruistic Nihilist. Muzika se može okarakterisati kao Post-Bop. Uticaji su brojni, a neki od njih su Bill Evans Trio, Wayne Shorter, Thelonious Monk, John Coltrane Quartet, Red Garland Trio…
Slušaoci će album najverovatnije moći da očekuju u prvoj polovini sledeće godine, a možda i ranije. Vladana će moći da slušaju i na EP-u njegovog benda Flow Motion, čije će snimanje i objavljivanje takođe realizovati „Multikultivator“.
Na svečanom otvaranju 31. izdanja Beogradskog džez festivala imao si priliku ne samo da nastupiš u bendu Jelene Jovović, već i da se obratiš publici – kakve utiske nosiš od te večeri?
Miloš Čolović: Koncert, probe koje su mu prethodile, i džem sešni koji su sledili su mi među najdražim muzičkim iskustvima. Što se obraćanja publici tiče, pola sata pre govora sam zvao Voju Pantića da ga pitam da li je stvarno neophodno da to uradim. Nakon neuspešnog pokušaja da se izvučem, mnogo mi je pomoglo preslišavanje sa Milicom Ševarlić iz Doma omladine Beograda. Kad sam izašao na binu, drugari iz „Stankovića“ koji su bili u publici su mi razbili tremu. Pored aplauza čulo se i poneko „ČOLOOOOO!!!'“, što je značajno olakšalo stvari. Preživeo sam govor i uživao tokom koncerta.
Bliži se i 32. Beogradski džez festival, program je objavljen, koje koncerte ćeš posetiti i preporučio bi ih i publici?
Miloš Čolović: Dave Holland, jedan od najboljih basista današnjice se ne propušta! Posebno me zanima koncert Jack DeJohnette i sinovi, a slušaću i Avishai Cohen Trio i Schime Trio.
Prvi put sa triom nastupaš u okviru serijala koncerata Doma omladine Beograda „Džez za DŽ“ – kakav ste program pripremili?
Miloš Čolović: Trenutni plan je da predstavimo sve autorske stvari, plus poneki „kec u rukavu“, ali repetoar je nešto što je podložno promeni sve do svirke.
Gde ljubitelji džeza tokom godine mogu da vas čuju?
Miloš Čolović: Za sada nemamo zakazane svirke sa ovim sastavom i generalno mi se čini da u poslednje vreme ima manje klubskih džez svirki po gradu. Najbolje je da prate program u klubovima kao što su Polet, KC Grad, Džez Bašta, Muha i Strogi Centar i u nekom trenutku će verovatno naleteti na nekog od nas trojice.
Ja nastupam u kvartetu Uglješe Novakovića na Beogradskom Saxperience festivalu 6. oktobra.
Trenutno si na četvrtoj godini srednje muzičke škole – kakvi su ti planovi u budućnosti?
Miloš Čolović: Definitivno planiram da studiram u inostranstvu. Razmatram više opcija i još uvek nisam odredio na kom kontinentu bih hteo da se oprobam, mada mi trenutno Evropa (Austrija/Nemačka) deluje realnije. Bitnu ulogu naravno igra i finansijski aspekt, a i udaljenost od kuće. Sve u svemu, imam još mnogo da razmišljam i još više da vežbam!
