Izdavačka kuća Areté nastavlja da predstavlja nove književne naslove i objavila je roman Alehandra Hodorovskog  Gde ptica peva najlepše.

Alehandro Hodorovski
Alehandro Hodorovski je čileansko-francuski scenarista, reditelj, glumac, pisac, muzičar, pisac stripova i duhovni guru, najpoznatiji po svojim avangardnim filmovima Fando i Lis (1968), El Topo (1970) – koji je postao kultni hit i uveo fenomen „ponoćni film“ – Sveta planina (1973) i Sveta krv (1989). Kao što svedoči nedavni film Dina Hodorovskog, 1975. počeo je da radi na kolosalnoj adaptacijiDine Frenka Herberta – gde je trebalo da glume Orson Vels i Salvador Dali a muziku da uradi Pink Flojd – koja nikad nije završena. (Verziju Dine kasnije je snimio Dejvid Linč, a okupljeni kreativni tim Hodorovski uticao je na generaciju naučno-fantastičnih reditelja.) Nedavno, posle dvadeset trogodišnjeg odsustva sa filmskog platna, Hodorovski je snimio autobiografski film Ples stvarnosti, o odrastanju u čileanskom rudarskom gradu. U njegovim filmovima pojavili su se i on sam, i njegova prva žena Valeri, i njegovi sinovi Brontis, Aksel i Adan.

Cirkuski klovn i lutkar u mladosti, Hodorovski je otišao u Pariz u dvadeset trećoj godini da uči pantomimu kod Marsela Marsoa. Tu se sprijateljio s nadrealistima Rolanom Toporom i Fernandom Arabalom i njih trojica su 1962. obrazovali Panični pokret, kolektiv izvođačkih umetnosti inspirisan Luisom Bunjuelom i Antoninom Artaom, nazvan u čast boga Pana. Hodorovski je postao stručnjak za tarot i plodan pisac romana, poezije, kratkih priča, eseja, dela o tarotu i „psihomagijskom“ isceljenju, više od trideset uspešnih stripova, među kojima su iInkal, Tehnosveštenici i serijal Metabaroni, radeći s tako cenjenim umetnicima kao što su Mebijus (Žan Žiro) i Žorž Bes.

Povezana vest:  Održana promocija dečje knijge Nikole Đurička: Dogodovštine jednog Džonija

Gde ptica peva najlepše

Istorija i mit, lični memoari i zadivljujuća rekonstrukcija bajki koje su pripovedali babe i dede koji su živeli i umrli u Ukrajini, udaljeni u prostoru ali prisutni u mnogim pričama koje je Hodorovski slušao u mladosti, sve se to spaja u ovoj originalnoj potrazi za sopstvenim korenima. Knjiga duguje naslov Koktoovoj dovitljivoj refleksiji: „Ptica peva najlepše na svom porodičnom stablu.“ Međutim, pisac kao što je Hodorovski nije mogao da se inspiriše tužnom svečanošću koja obično zrači iz pripovesti o istoriji imigrantskih porodica; kod njega se ironija svojstvena Jevrejinu, suočena sa apsurdnošću njegove sudbine, udružuje sa odbacivanjem sve pretenciozne mudrosti kako bi nastala urnebesno komična priča gde se heroizam i legenda posmatraju kroz prizmu karikature i parodije. Ponovo se pokazuje da, kod neobičnih ličnosti kao što je Hodorovski, talenat vri u ogromnoj gustini kada se uporedi s brojnim piscima koji nemaju uspeha u pokušajima da prenesu interesovanje za sopstveno poreklo na čitaoca.

Povezana vest:  Počeo rad na predstavi Osamnaest mačaka i limar Herman Brum

„U stilu Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa. Divlji karneval nadrealnog, mističnog i grotesknog.“

Pablišers vikli

„Gde ptica peva najlepše“ brilijantan je, lud i nepredvidiv poluautobiografski roman Alehandra Hodorovskog. Ova višegeneracijska hronika uvodi gomilu nezaboravnih likova, od prostitutke kepeca i duha Rebea, do krotitelja lavova koji jede sirovo meso i uči svoje zveri da skaču kroz zapaljene obruče. Ako ostavimo postrani fantastične elemente, Gde ptica peva najlepše žestoko je originalna priča o imigrantima koja kulminira piščevim rođenjem u Čileu 1929 – što je bio zamršen vremenski period u istoriji te nacije. Udružite to s poezijom, tarotom i jevrejskim misticizmom i oživljava nadrealna vizija jednog genija.

Povezana vest:  Premijerna obnova mjuzikla "Jadnici" 15.marta u Madlenianumu

NPR, Jedna od najboljih knjiga 2015.