1221 – Rođen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.
1531 – Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.
1831 – Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.
1855 – U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma („Iz knjiga starostavnih“, „Ivkova slama“, „Zona Zamfirova“, „Pop Ćira i pop Spira“). Bio je član Srpske kraljevske akademije.
1883 – Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco), osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.
1889 – U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.
1891 – Deodoroda Fonseka (Fonseca), vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.
1932 – Spajanjem dva kraljevstva – Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.
1933 – Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki (Krzysztof), najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka („Emanacije“, „Tužbalica za žrtve Hirošime“, „Muka po Luki“, opere – „Đavo iz Ludena“, „Kralj Ibi“).
1961 – Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.
1971 – Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.
1976 – Umro je francuski pisac i političar Andre Malro (Malraux), učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov (Gaulle) ministar kulture od 1959. do 1969. („Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Iskušenje Zapada“, „Antimemoari“).
1980 – U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a povređeno je najmanje 7.500.
1983 – SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmetanja američkih krstarećih raketa u Evropi.
1989 – Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovačkoj.
1995 – Umro je francuski filmski režiser Luj Mal (Louis Malle), jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog „novog talasa“ („Ljubavnici“, „Lift za gubilište“, „Zaza u Metrou“, „Privatan život“).
1996 – Oteti etiopski avion „Boing 767“ sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.
1999 – Predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu „Bondstil“ kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da „oproste Srbima“ i poručio im da je „vreme za borbu prošlo“.
2001 – U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.
2001 – Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.
2002 – Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali (Zafarullah Khan Jamali) položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.
2003 – Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog „Nacionalnog pokreta“ Mihail Sakašvili.
2005 – Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif (Ellen Johnson-Sirleaf) postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.
2006 – Bivši agent KGB Aleksandar Litvinjenko umro je u Londonu od trovanja radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tužilaštvo pokrenuli istragu.
2009 – Umro je Jang Hsiani (Yang Hsieni) renomirani književni prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka „San u crvenom paviljonu“. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.
2011 – Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh potpisao je ukaz o povlačenju i prenosu vlasti na potpredsednika Abeda Rabu Monsura Hadia, u zamenu za imunitet od svih optužbi. Ovim su okončani devetomesečni nemiri u Jemenu u kojima je poginulo oko 2.000 ljudi.
2011 – Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovanja oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. Ovo je prvo izvinjenje jednog turskog premijera Kurdima i upućeno je u trenutku posebno zaoštrenih odnosa.
2014 – U Tunisu su održani prvi slobodni i otvoreni izbori za predsednika, nakon što je 2011. svrgnut višedecenijski diktator Zin el Abidin Ben Ali u protestima koji su bili početak Arapskog proleća. Većinu glasova dobio je Beži Kaid Esebsi koji je svoju pobedu potvrdio u drugom krugu predsedničkih izbora 23. decembra.
