U susret jubilarnom, desetom naučnom druženju, Festival nauke predstavlja deset naučnika koji su svojim znanjem, umećem, trudom i radom pomerali granice u promociji i približavanju nauke posetiocima festivala.
Održan u bivšoj zgradi Geozavoda, pionirski poduhvat zvani Festival nauke je 2007. godine napravio hrabar iskorak u promociji nauke da bi do svog desetog izdanja, koje se energično, setno, sa velikim dozama nauke i prstohvatom zabave sprema od 15. do 18. decembra na Beogradskom sajmu, postao najveći festival nauke u Jugoistočnoj Evropi.
Posebno, počasno, mesto u priči o osvetljavanju nauke i naučnika u Srbiji tokom ove decenije zauzimaju naučni koordinatori festivala. Oni su ti koji su se iz godine u godinu trudili da posetioce iznenade novim naučnim izazovima i zaintrigiraju još zanimljivijim eksperimentima, sve vreme boreći se protiv brojnih predrasuda i poteškoća koje su sastavni deo svakodnevice naučnika u Srbiji.
„Sećam se te 2007. kada smo se, kao nekakvi loše kostimirani klovnovi, pojavili na sceni sa idejom da pokažemo kako se komunicira nauka. Sve je bilo novo i sveže. Učili smo i osluškivali puls publike“, priseća se danas prvog Festivala nauke dobitnica stipendije Marija Kiri, koordinatorka Festivala nauke a sada na postdoktorskim studijama na Upsala univerzitetu u Švedskoj, Zorana Kurbalija Novičić. „Na prvom Festivalu sam prvi put stala na pozornicu i pokušala da objadnim publici različitih intersovanja, uzrastne strukture i obrazovanja, čime se ja to bavim a tada sam bila na početku svojih doktorkih studija. I umesto treme i panike ja uplovljavam u najprijatnije osećanje vladanja scenom i oslobađanja svakog atoma pozitivne energije koju povratno dobijam od gladnih očiju iz publike. I nepogrešivo shvatam – ovo je moj put i to želim da radim“.
Zorana danas svoju naučnu viziju istražuje, razvija i usavršava na Centru za evolucionu biologiju Upsala univerziteta u Švedskoj. Kako kaže, nauka u Srbiji „postoji, radi i čeka neka bolja vremena“. Sa njom je saglasan i Nemanja Đorđević, takođe jedan od prvih koordinatora festivala, danas direktor Centra za promociju nauke. „Ma kojim poslom da se bavimo, nauka nas podseća da je moguće odleteti na drugu planetu, da nas sopstvena čula varaju, da su zemljom nekada hodali dinosaurusi i da ne bi bilo Fejsbuka da nema nauke“, objašnjava Đorđević. Za njega je najveći izazov bio da napravi sadržajniji, pametniji i uspešniji festival od prethodnog.
Sličan „problem“ imao je i docent dr Oliver Tošković, iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se trudio da na svakom novom Festivalu predstavi sadržaje koji su zanimljivi, ali ne i banalni: „Izazov je bio da prenesemo nešto zbog čega će ljudi doći, ali da ne zvučimo kao žuta štampa. Da zadržimo naučnu preciznost, a da je pojednostavimo dovoljno da bude razumljiva, bez toga da postanemo pseudonaučni. Da objasnimo kako um funkcioniše, a da ne lažemo da koristimo samo deset posto mozga ili da možemo da čitamo misli.“
Na njegov odgovor nadovezuje se i Milan Popović, student doktorskih studija na Fakultetu za fizičku hemiju i dugogodišnji koordinar, koji iz godine u godinu posetioce Festivala nauke ostavlja bez daha svojim uzbudljivim eksperimentima. „Neki od njih su tek na Festivalu postali svesni da nauka i naučnici postoje u Srbiji“, smatra on istovremeno opisujući nauku u Srbiji kao jednog prosečnog tinejdžera: „Mnogo odličnih ideja, ali bez dovoljno novca da ih realizuje, sa utiskom da je niko ne razume i da nikome do nje nije stalo. Ipak, na kraju, mogla bi da ima sjajnu budućnost.“
Na pitanje šta je Festival nauke dobio njenim učešćem te 2008. i 2009. godine Marina Radulaški, danas doktorand Departmana primenjene fizike na Stanford Univerzitetu u SAD, odgovara zanimljivom pričom: „Dobio je prazne limenke – u pripremi jednog eksperimenta sam mobilizovala pola grada da nam pomognu da sakupimo nekoliko stotina komada!“ Za nju je organizacioni deo uvek bio koliko zabavan toliko i izazovan. „Posebno mi je bilo drago što sam sve to mogla da podelim sa mojim dragim prijateljem, Urošem Delićem. Provodili smo sate razmišljajući kako da naučne efekte učinimo što zanimljivijima bez prekoračenja budžeta, vodili tim od 20 naučnika, upoznali nove drugare, gostovali na TV-u i radiju, i pričali sa hiljadama dece i roditelja“, dodaje Marina.
Njena koleginica, biološkinja, Marina Gajić, veruje da je „decembar lepši zbog Festivala nauke“. „Bitno je napomenuti da je Festival nauke omogućio ljudima svih uzrasta da dobiju odgovore na mnoga pitanja, kao i da ih postave ali i da dobiju tu pokretačku iskru za istraživanjem sveta oko sebe“, tvrdi ona. „Pored činjenice da nije uobičajno i jednostavno objašnjavati svima zašto su pećinske životinje, buđ i sovine gvalice, prelepe i korisne, ono što je najteže jeste ostati svestan da neće svi posetioci deliti isti entuzijazam prema tome ali je bitno istrajati i biti uporan.“
Urošu Savkoviću, takođe biologu, uloga koordinatora Festivala donosila je iz godine u godinu važne izazove, među kojima se jedan posebno isticao:„Najveći izazov mi je bilo kako da odaberem koncepciju, celinu i temu koju bih predstavio publici Festivala nauke. Tokom ovog procesa, morao sam da vodim računa da sadržaji budu novi, zanimljivi, inovativni i edukativani, da probude radoznalost posetilaca, ali i da ih posetioci razumeju i usvoje“, objašnjava on. „Festival nauke je tokom godina nesumnjivo doprineo u razvijanju kritičkog načina razmišljanja i omogućio velikom broju ljudi da bolje razumeju i sagledaju svet u kome živimo.“
Za poseban festivalski duh već deceniju su „zaduženi“ i brojni naučni demonstratori koji posetiocima približavaju i na poseban način osvetljavaju naučne zavrzlame. Tim Farmaceutskog fakulteta predvodi naučni saradnik i koordinator dr Marko Krstić, koji sa svojim studentima već tradicionalno učestvuje na festivalu.
„Popularizacija nauke igra važnu ulogu u formiranju zdravih stavova i postavljanju pravih vrednosti u jednom društvu. Kada ugledate sjaj u očima malog istraživača kome pokazujete eksperiment, ili kada dobijete pitanje koje i vas tera na razmišljanje, znate da ste uradili nešto veoma veliko i korisno za nauku u Srbiji. Manifestacija kao što je Festival nauke podiže svest, širi vidike, otvara nova vrata na putu ka novim saznanjima“, navodi on objašnjavajući kako Festival nauke, baš kao i sama nauka „daju krila, ali morate sami naučiti da letite.“
Upravo ovakav pristup promenio je način na koji đaci doživljavaju nauku u Srbiji, pa se na ovu naučnu priču nadovezuje dr Sonja Krstić, profesorka Visoke škole elektronike i računarstva.
„Ispostavilo se da je način predstavljanja nauke kroz Festival veoma atraktivan za posetioce. Samim tim, nauka više nije bauk većini đaka. već materijal za igru, što je svima mnogo draže“, uočava Sonja. S druge strane, i ona je učešćem na Festivalu dobila mnogo toga. „Pre svega spoznaju da ima mnogo ljudi u našem gradu koji se entuzijazmom bore sa vetrenjačama. Kada znate da ima mnogo ljudi poput vas – onda se budućnost čini lepša.“
Iako smatra da je nauka u našoj zemlji neshvaćena od strane ljudi koji bi trebali da je podrže, doktor veterine Miloš Jovanović sa Biološkog fakulteta smatra da je nauka pronašla saveznika u posetiocima festivala, znatiželjnim i zainteresovanim da nauče nešto novo.
„Ljudi napokon počinju da shvataju da nauka postoji, napokon su videli ljude koji nisu čudaci, već naprotiv lepi, normalni i elokventni ljudi koji su tu oko nas i koji su ponosni što su delić svojih istraživanja podelili sa ostalim članovima društva“, primećuje on Festival nauke je za sve ove godine postao važan deo njegovog života, ali i nešto više od toga. „Duh nauke je napokon ušao u domove srpske porodice i neprocenjivo je videti ljude koji pogledom ’gutaju’ svaki pokret i eksperimant naučnika.“
Više od 600 naučnih demonstratora, 20.000 učenika iz 350 osnovnih i srednjih škola, sve skupa 28.000 ljudi posetilo je za četiri dana deveti Festival nauke, dokazujući da uz pomoć nauke čuda mogu biti svuda
Generalni sponzor Festivala nauke je kompanija NIS, koja u skladu sa korporativnim sloganom “Budućnost na delu”, podržava aktivnosti i inicijative usmerene na razvoj i primenu novih tehnologija i inovacija. Ovakva podrška je još jedan način na koji NIS doprinosi ostvarivanju naučnih i tehnoloških dostignuća na koje se kompanija oslanja u svim oblastima svog poslovanja.
Prijatelj manifestacije je mts. Podrška Festivalu su Centar za promociju nauke, Austrijski kulturni forum i Francuski institut.
Sponzori desetog Festivala nauke su: EPS, Erste banka, National Geographic, Beogradski sajam i Grafix.
