Liam Neeson je odista čudan čovek. Trideset godina karijere. Mnoštvo dramskih i kritički hvaljenih uloga. A onda kriza srednjih godina. Neki ljudi kupuju Ferarije, neki jure tinejdžerke – mada su to uglavnom isti ti ortaci što kupuju Ferarije – a neki postanu akcione zvezde. Valjda mu se dopalo posle filma „Taken“ (2008).
Gospodin Neeson je Hannibal Smith, čovek s planom. On ima tim. Prvoklasni tim poprilično kretenskih dvodimenzionalnih likova. Ali oni su zabavni, smešni i naoštreni da unište milijune tisuća dolara, ili eura, državne imovine kako bi dokazali da je pravda slepa. Imajući u vidu kako pucaju i voze, pre će biti da su oni slepi.
Veterani iz rata u Iraku, četiri glavna junaka nastoje da speru ljagu sa svojih imena i nalupaju ćuške tamonekim čobanima-budalama što su im smestili zvrčku. Film je konstruisan po oprobanom receptu renomiranog reditelja Michael Bay-a: akcija, akcija, humor, špica, akcija, akcija, humor, humor, dijalog, malo drame, akcija, akcija, akcija, humor, akcija, akcija, humor, odjavna špica, humor.
Nemam ja bog zna šta da kažem za ovaj film. Je l’ glup – jeste. Je l’ gluma dobra – ok je. Montaža – besprekorna. Zvuk – bubne opne pucaju. Humor – duhovit ali ne i pametan. Količina zabave – neizmerna.
Ako imate drugare koji se lože na fiziku, vodite ih da pogledaju ovaj film, pošto mislim da su filmadžije zapravo uspele da nađu rupu u Njutnovom III zakonu. Ali ono zbog čega zapravo treba ići gledati ovaj film je NEPROCENjIVA vožnja tenka. Verujte mi, ovako nešto nikada niste videli. Ikada.
I na kraju, ako pogledate ovaj film da li su teroristi pobedili: 0%
