1419 – U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V (Henry), koji je time okončao osvajanje Normandije.
1736 – Rodjen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat (James Watt). Svojim pronalascima (1765) razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine koja je postala glavni pokretač industrijske revolucije u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka.
1785 – U Novom Sadu umro je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rodjen je u Vukovaru 1726. i bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je „Život Petra Velikog“, a delo „Kaligrafija“ (1778) donelo mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji.
1809 – Rodjen je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu „Filozofija kompozicije“ analizirao je pesnički postupak najčuvenije poeme „Gavran“. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.
1853 – U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.
1878 – Srpska vojska je u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.
1899 – Velika Britanija i Egipat uspostavili su zajedničku kontrolu nad Sudanom.
1902 – U Petrogradu je rodjen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u 20. veku. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova „Istorija Vizantije“ prevedena je na više svetskih jezika.
1916 – Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.
1918 – Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
1919 – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala julijanski kalendar.
1938 – Umro je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima („Sumnjivo lice“, „Gospodja ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“).
1938 – Vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka (Francisco Franco) bombardovalo je u Španskom gradjanskom ratu Barselonu i Valensiju. Poginulo je najmanje 700 ljudi.
1945 – Sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu, zauzela je poljski grad Krakov.
1966 – Indira Gandi (Gandhi) izabrana je za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija (Shastri). Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbedenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
1983 – Umro je srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika „Osnove histologije“ i „Osnove embriologije“ i „Medicinskog rečnika“ koji je preveden na više stranih jezika.
1983 – U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi (Barbie), zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.
1989 – SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
1993 – Prve američke jedinice napustile su Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.
1995 – Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
2000 – U egzilu u Tunisu umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi (Bettino Craxi), koji je napustio Italiju 1994. nakon što je optužen za korupciju.
2002 – Umro je Marti Mietunen koji je kao pripadnik Partije centra, od ’50-tih do kasnih ’70-tih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.
2003 – Vlasti u Indiji su saopštile da je zbog izuzetno hladnog talasa u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1.300 ljudi širom tog regiona.
2003 – Umrla je Fransoaz Žiru (Francoise Giroud) poznata novinarka koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina „El“, a potom i suosnivač vodećeg nedeljnika „L’Ekspres“. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.
2006 – Umro je veteran soula Vilson Piket (Wilson Pickett) poznat po hitovima „Mustang Sallhy“, „In the Midnight Hour“ i „Fanky Broadway“.
2007 – U Istanbulu je ubijen novinar jermenskog porekla Hrant Dink, istaknuti član jermenske zajednice u Turskoj i česta meta nacionalističkih napada zbog svojih izjava o genocidu nad Jermenima u Prvom svetskom ratu.
2009 – Advokat Stanislav Markelov i novinarka Nove Gazete Anastasija Baburova koja je radila na istraživanju neonacističkih skupina u Rusiji, ubijeni su u Moskvi.
2011 – Evropski parlament u Strazburu ratifikovao je Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije, kojom se pozivaju preostale članice Unije da ratifikuju taj sporazum i pruža podrška prijemu Srbije u EU.
2013 – Četvorodnevna kriza sa taocima u gasnom postrojenju na jugu Alžira okončana je upadom specijalnih alžirskih snaga. U obračunu su ubijeni 32 ekstremista i 23 taoca, dok je 107 stranih talaca i 685 Alžiraca oslobodjeno.
2015 – Umro je profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić.
2016 – Poznati italijanski reditelj Etore Skola umro je u Rimu u 85. godini. Snimio je više od 40 igranih i dokumentarnih filmova, od kojih su najviše ostali zapamćeni „Ružni, prljavi, loši“ (Brutti, sporchi e cattivi), „Poseban dan“ (Una Giornata particolare), „Le Bal“ i „Viva Italia“.
