Delfi knjižara u Zemunu ponela je ime „Dositej Obradović“. Ovim činom izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi nastavljaju da dodeljuju knjižarama imena velikih srpskih pisaca i kulturnih pregalaca koji su ostavili značajan trag u našoj književnosti i kulturi. Ovo je deseta knjižara čijim se imenovanjem odaje počast znamenitim autorima koji su zadužili srpski narod.
Na svečanosti u petak, 31. marta u 12 sati govorili su prof. dr Dušan Ivanić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović“, Jovan Jovanović, stručni saradnik u Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, i Vesna Mihailović, direktorka Delfi knjižara.
Jovan Jovanović, stručni saradnik u Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, istakao je da je preimenovanje knjižara bila ideja Sekretarijata za kulturu, i izrazio zadovoljstvo i zahalnost izdavačkoj kući Laguna što je zdušno prihvatila tu ideju, za razliku od nekih drugih izdavača. „Veoma je lepo što mapiramo grad značajnim imenima iz srpske knjževnosti“, rekao je Jovanović i dodao da je ova inicijativa pravi dokaz da za dobre stvari nije uvek potreban novac.
Vesna Mihailović, direktorka Delfi knjižara, naglasila je da ovakvim imenovanjem knjižara na neki način obavezujemo sebe da te knjižare čuvamo i vodimo računa o njima kao da je reč o nekom dugoročnom projektu a ne kao o nečemu što je trenutno aktuelno. Ona je istakla da se ovim činom poštuje i „kultura sećanja“ , koja je vrlo značajna za dugoročnu kulturnu strategiju.
Prof. dr Dušan Ivanić, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović“, istakao je da je Dositej još kao mali voleo mnogo da čita. „Kad čitate njegove uspomene, vi ćete se najpre susresti sa knjigama koje je voleo. Sem toga, pisao je o svemu i svačemu na duhovit i zanimljiv način. Kada je govorio o svom ’Bukvaru’ iz kojeg je učio, on je isticao da je izgledao ’kao da su vuci iz njega učili’, jer je to bio bukvar njegovog starijeg brata. Kad više nije imao šta da čita, on je počeo da piše i tako su nastale njegove sveščice ’Dositejeve bukvice’ koje su bile veoma popularne.“
Kao zanimljivost Ivanić je ispričao da jedini orginalni portret Dositeja datira iz 1794. godine i da je poznat po tome što je naslikan sa gomilom knjiga ispod njegove ruke koje je Dositej namerno tu stavio. „Sve što je radio Dositej bio je svojevrstan vapaj prema srpskom narodu da počne čitati i obrazovati se, jer je on knjigu video kao predmet koji će nas dovesti bliže istini, pravdi i lepoti, i pomoći stvaranju osećanja zajedničkog kulturnog prostora, koji je neprolazan bez obzira na naše prolazne strasti“, zaključio je Ivanić.
Dositej Obradović (pravo ime Dimitrije Obradović), srpski filozof i prosvetitelj, rođen je oko 1739. godine. Njegova najpoznatija dela su „Pisma ljubeznom Haralampiju“, „Sovjeti zdravago razuma“ i „Život i priključenija“. Umro je 1811. godine kada je uveliko radio na osnivanju štamparije u Beogradu.
