Jevgenij Kasperski (Eugene Kaspersky), predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Kaspersky Lab, vratio se sa prve Antarctic Biennale ekspedicije, kreativnog putovanja koje je spojilo umetnike, istraživače, tehnološke inovatore i filozofe, u potrazi za univerzalnom kulturnom budućnošću na Antarktiku. Svaki čaln ekspedicije bio je svedok i dao je svoj doprinos stvaranju jedinstvenih umetničkih dela.
Umetnička ekspedicija pod pokroviteljstvom UNESCO-a počela je 17. marta iz grada Ušuaja (Ushuaia), najjužnijeg grada na svetu, i trajala je 12 dana. Svi učesnici ekspedicije bili su svesni izazova koji su pred njima, a prvih nekoliko dana na brodu bili su burni sve dok brod nije prošao kroz Drejkov prolaz (Drake Passage), pa su usled toga neke od planiranih prezentacija i diskusija bile pomerene.
Međutim, nakon što je brod prošao južni polarni krug, more se smirilo i svi prisutni na brodu mogli su da uživaju u lepotama Antarktika. Ledeni bregovi, beskonačno belo prostranstvo koje je bilo pred njima, kao i životinje koji su videli usput, bili su inspiracija umetnicima i pomogli su im da kreiraju jedinstvena umetnička dela i izvedbe.
Prilikom svakog iskrcavanja na neku od lokacija na Antarktiku, umetnici su privremeno postavljali umetničke eksponate i održavali umetničke izvedbe. Neke od tema ovih umetničkih dela bile su mobilnost, prostorna proporcionalnost, ekološka kompatibilnost, umetničko izražavanje i druge. Na primer, Jasuaki Igaraši (Yasuaki Igarashi) je zajedno sa drugim umetnicima kreirao ribarsku mrežu koja povezuje uspomene ljudi koji su je napravili. Nakon posmatranja te mreže, ljudi bi počeli da gledaju svet drugim očima. Šo Hasegava (Sho Hasegawa) kreirao je klizaljke koje generišu električnu energiju prilikom korišćenja, bez štetnog uticaja na okolinu. Šama Rahman (Shama Rahman) održala je koncert na sitaru (muzički instrument koji podseća na gitaru), koji je zvučao fantastično u sred ledenog Antarktika.
Pored toga što je bila glavni sponzor Antarctic Biennale ekspedicije, kompanija Kaspersky Lab je doprinela ovom projektu i na drugi način. Misija kompanije da „spasi svet“ inspirisala je argentinskog umetnika i inžinjera, Hoakina Fargasa (Joaquín Fargas) da napravi mašinu koju je nazvao „Glaciator“, robota koji ima za cilj da sačuva svet od opasnosti, ne u sajber prostoru već na Antarktiku. Rad ovog robota doprinosi ubrzanju procesa formiranja glečera. Uprkos činjenici da je Antarktik „odsečen“ od internet konekcije, što ga čini jednim od najbezbednijih mesta na svetu kada je u pitanju sajber bezbednost, kompanija Kaspersky Lab nije ništa prepuštala slučaju i zaštitila je robot „Glaciator“ svoji bezbednosnim softverom.
Komentarišući svoje putovanje na Antarktik, Jevgenij Kasperski (Eugene Kaspersky), predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Kaspersky Lab, izjavio je: „Napredak čovečanstva zavisi od konstantnog „sukobljavanja“ inovativne misli sa jedne starne, i utemeljene, praktične misli sa druge. Ovo je normalan i prirodan proces koji nam omogućuje da prevaziđemo postojeće granice i proširimo horizonte. Antarctic Biennale je jedinstven projekat koji predstavlja kombinaciju umetnosti, filozofije i nauke, i inspiriše ljude iz različtih kultura da daju svoj dobrinos u kreiranju bolje budućnosti za čovečanstvo. Projekat uspeva da ukomponuje naizgled nekompatibilne discipline i poveže ih kroz umetnost, kako bi kreirao nove ideje koje imaju za cilj da podstaknu istraživanje dosad neistraženih oblasti i unesu balans u naše živote. Ponosni smo što smo bili glavni partner ovog projekta, i veoma smo srećni što smo dali naš doprinos misiji koja je imala za cilj da učini svet boljim mestom za život, što se poklapa i sa našim razmišljanjem kada je u pitanju svet sajber bezbednosti”.
Cilj ove ekspedicije bio je da doprinese stvaranju platforme za interkulturalni i transdisciplinarni dijalog o budućnosti „zajedničkog prostora“, da omogući umetnicima da sprovedu jedinstveno istraživanje na „granicama civilizacije“, i stvori osnovu za efikasnu komunikaciju u takvim okruženjima. Ne samo da je ovaj cilj ostvaren, već će sama ekspedicija nastaviti da „živi“ kroz instalacije koje su umetnici postavili, a koje će nakon toga pronaći svoje mesto u vodećim svetskim muzejima i umetničkim centrima.
