Kažu da svaki reditelj ima glumačkog pandana koji će da ga trpi, voli, sluša i najbolje iskaže kinematografsku zamisao jednog filmskog stvaraoca. Tim Burton ima Johnny Depp-a, Martin Scorsese – Robert De Niro-a, Werner Herzog – Klaus Kinski-a, Kevin Smith – Jason Mewes-a, a Ridley Scott izgleda ima Russell Crowe-a. U čemu je štos ne znam. Ali jedno je činjenično, dajte Crowe-u da se valja u blatu, urla popu međeda (ali ne i da se udara dairama u glavu), jaše, mačuje i brutalno prebija ljude i biće najdivniji glumac na svetu. Dajte mu da peva, boksuje i uzgaja grožđe i verovatno ćete zažaliti. Kao i da glumi bilo šta drugo, iako nije bio loš kao šizofreni matematičar. Kako bilo, i Crowe i stariji brat Scott imaju samo jedno na umu… OSKARA!
Karijera gospodina Scott-a je bila prošarana raznoraznim filmovima ali neosporivo je da je većina dostigla što kultni što veoma bitan status u istoriji kinematografije. Međutim, u poslednjih desetak godina Ridley se okrenuo istorijskim spektaklima. Čini mi se da pomno prati stope svog kolege Stanley Kubrick-a. „Gladiator“ (2000) je bio ok film, pomalo razvučen ali korektan, poučan i zabavan. „1492“ (1992) se malo sećam pa ne mogu baš da pričam o njemu, ostalo mi je u glavi samo iživljavanje Gérard Depardieu-a na ucveljenim kokosovim orasima.
A onda… „Kingdom of Heven“ (2005)! Žali Bože vremena i para i vremena i sivih ćelija! Traje kao omanja Wagner-ova opera a besmislen je poput domaće skupštine. I istorijski netačan, bez poente… jao kuku joj… Legolas je ucveljen. Legolas je besan. Legolas ne voli crkvu. Legolas ne voli svog oca viteza krstaša. Legolas potegne put u Svetu Zemlju, jer ga je zvao otac koga ne voli. Legolas putuje kroz šumu. Legolas putuje kroz pustinju. Legolas stiže u Jerusalim ćilim-transom posle svega pet dana ne brijanja. Ili mu to kosa ne raste? Legolas pije vodu iz fontane. Legolasa startuju neki čobani i odvedu ga nevoljenom ocu. Legolas nasledi imanje. Legolasu umre tata. Legolas je tužan. Legolas se zaljubi u sestru kralja Jerusalima koji ima gubu. Legolas stiče neprijatelje. Legolas mora da odbrani čast gubavčeve sestre. Legolas se kupa. Legolas se popegla sa nekim vitezovima. Legolas prebije vitezove kamenom i štitom. Legolas postaje ortak iz pustinje sa Saladinom. Legolasa poštuju građani Jerusalima. Legolas ne želi da bude novi kralj Jerusalima. Saladin napadne grad artiljerijom. Grad je u plamenu. Ljudi su u haosu. Legolas je mudar. Legolas natakari silne neke arape na mač nevoljenog oca. Legolas predaje grad. Saladin pušta Legolasa da ode kući. Legolas povede ženu svog života u spaljenu kolibu iz koje je utekao pre tri sata. Legolas je srećan. Žena je trudna. Legolas opt ima volju za životom. Legolasa zovu u treći krstaški pohod (koji je inače dvadeset godina docnije, što i ne bi bio problem dal judi nisu živeli svega četrdeset).
I tako… Al’ kao čovek da mu kroz prste progleda, ipak je to reditelj koji nam je podario „Blade Runner“-a (1982). Zatim slede dubokoumni filmovi o vinu i besmislen film o korupciji unutar policije. A tu je i film koji je verovatno trebalo da režira Tony Scott, „American Gangster“ (2007). A sada je na pomolu još jedan spektakl, sa junakom koji je ekranizovan koliko i Sherlock Holmes ili pak krvopija Miljenko – Robin Hood.
Nova verzija gospodina sa lukom i strelom bi trebala da bude istorijski prikaz. Manje romantizma više surove nekadašnjice. To je lepo. Fina glumačka ekipa se okupila za ovaj projekat. Ko zna, možda će ovo biti Russell-ov „Braveheart“ (1995), videćemo. Za sada imamo nekoliko slika i trejler, te možete prosuditi i sami. Film bi trebalo da nikne u bioskopima 14. Maja 2010. Ali to je US&A. Kod nas? Ko će ga znati. Ali slušajući zle planove domaćih distributera, verovatno će se pojaviti pre letnjeg školskog raspusta.
