Američki trubač i fligelhornista, kompozitor i aranžer Tom Harrell (1946), nastupiće na predstojećem Nišvilu, u subotu 12. avgusta sa svojim sastavom “Tom Harrell TRIP” u kojem su još i tenor saksofonista Santi de la Rubia, kontrabasista Ugonna Okegwo i bubnjar Adam Cruz.
Svirački stil Toma Harrela vodeći jazz kritičari smatraju najprefinjenijim miksom snage Cliforda Browna i liričnosti Chat Bakera, a tokom karijere duže od pola veka stekao je reputaciju jednog od najinventivnijih džez kompozitora i aranžera i to ne samo kada je reč o post-bopu. Samo pod svojim imenom snimio je 32 albuma i održao na hiljade koncerata, višestruki je pobednik u tradicionalnim izborima najboljih jazz muzičara (kako od strane kritičara, tako i po glasovima čitalaca) specijalizovanih magazina kao što su “Downbeat” i “Jazz times”. Iza sebe ima na desetine “Grammy” nominacija, a prošle godine je, upravo za album sa sastavom TRIP, dobio svoju desetu “SESAC Jazz Award” – nagradu koju dodeljuje jedina američka agencija za muzička – autorska i izvođačka prava.
Trubu je počeo da svira kao osmogodišnjak, a posle diplomiranja kompozicije na čuvenom Stanford univerzitetu, pridružio se čuvenom big bendu Stena Kentona. Na spisku poznatih muzičara sa kojima je nastupao i snimao su i sve same legende džeza: Woody Herman, Azteca, Horace Silver, Sam Jones, Lee Konitz, George Russell, Mel Lewis, Charlie Haden, Dizzy Gillespie, Ronnie Cuber, Bob Brookmeyer, Lionel Hampton, Bob Berg, Bobby Shew, Phil Woods, Joe Lovano, Charlie Haden’s Liberation Orchestra, Art Farmer, Charles McPherson… a učestvovao je u snimanju albuma koji su dobili Grammy nagrade, a potpisali su ih Bill Evans i Gerry Mulligan. Kada je reč o njegovom autorskom radu, njegove kompozicije i aramžmane su izvodili i snimali: Carlos Santana, Cold Blood, Azteca, Vince Guaraldi, Hank Jones, Kenny Barron, Vanguard Jazz Orchestra, Danish Radio Big Band, WDR Big Band, Brussels Jazz Orchestra, Metropole Orchestra… Harell je napisao i aranžorao kompoziciju “Humility” za album ”Song for Chico” Artura O’Farrilla & the Afro-Latin Jazz Orchestra – koji je nagradjen “Gremijem” za najbolji Latin jazz album 2009. godine.
Sve ovo još više dobija na težini kada se zna da Harrell – koji ima status jednog od najkreativnijih i najbeskompromisnijih jazz muzičara i kompozitora svog vremena – boluje od paranoidne šizofrenije – bolesti protiv koje se hrabro i uspešno bori već decenijama – kako sam kaže, pre svega muzikom koja mu je najbolja terapija. Svi koji su imali priliku da ga slušaju uživo, slažu se da je njegova vizuelno statična pojava na bini u totalnoj suprotnosti sa pravom lavinom emocija koje izaziva njegova muzika.
