Džo Sifert, poznatiji kao „Seppi“, rođen je u Friburgu u Švajcarskoj, kao sin vlasnika mlekare. Na početku karijere proslavio se trkama na dva točka, osvojivši švajcarsko prvenstvo u motociklima od 350 cc, 1959. godine, pre nego što je prešao na četiri točka za Formula Junior Stanguellini. Sifert je ušao u Formulu 1, 1962. godine, sa četvorocilindričnim Lotus-Climax-om. Kasnije je prešao u švajcarsku ekipu Scuderia Filipinetti, a 1964. pridružio se privatnom britanskom Rob Walker Racing timu. Početni uspesi uključivali su pobede 1964. i 1965. godine u Meditettanean Grands Prix, oba puta pobedivši Džim Klarka. Osvojio je dve trke u Formuli 1 za Rob Walker Racing Team i BRM. Poginuo je u trci World Championship Victory Race 1971. godine, nakon što se zbog mehaničkog kvara njegov automobil prevrnuo, a zatim i zapalio.
Njegova kratka ali sjajna karijera, mu je omogućila da osvoji dve trke Formule 1 i da doprinese osvajanju tri titule svetskih šampiona za Porsche 1969., 1970. i 1971. godine sa ukupno 14 apsolutnih pobeda. Džo Sifert uspeh duguje pre svega svojoj neverovatnoj volji. Dokazao je da u automobilskoj trci, kao i u životu, onaj ko je sebi postavio razumne ciljeve, a ima volju, odlučnost i sposobnost, može da dođe gdegod je naumio.
Sjajna i nesalomiva volja omogućila mu je da postane jedan od najboljih vozača trka njegovog vremena, iako je bio veoma siromašan. Skromni dečak skupljao je svaku svoju ušteđevinu da realizuje svoj dečački san – da postane vozač Formule 1. Kada ga je konačno dosegao, umro je u 35. godini na vrhuncu svoje slave.
Njegov život iz tog razloga inspirisao je Men Lareidu da režira film pod naslovom “ Jo Siffert – Live fast, die young “ jer je njegov život bio poput romana.
Sifertova smrt u Švajcarskoj oplakana je poput Senine u Brazilu. Iako je njegova vozačka karijera trajala samo 10 godina, predviđali su mu sjajnu budućnost. Ko zna kakav bi tek vozač postao, da ga sudbina nije prekinula u tome? Poređenje Džo Siferta i Ajrtona Sene ilustruje savršeno mitsku dimenziju koja oba pokojna vozača uživaju i dalje, svako u svojoj zemlji.
Nakon smrti, svi novinari su mu jednoglasno odali počast. Tokom deset sezona u Formuli 1, koji su obeleženi dvema veličanstvenim pobedama u Brands Hatch-u 1968. i Zeltveg-u 1971. godine, on je stekao armiju fanova. Mnogi mediji su pisali da je Sifert bio brz, vešt i agresivan, a imao je nešto više, nešto drugačije… Hrabrost koja je rasla iz godine u godinu.
Kada je Džo Sifert 1968. pobedio na GP Britanije sa privatnim Lotusom 49B, avion za Švajcarsku sa ostalim putnicima ga je čekao više od sat vremena na aerodromu Hitrou, i kada je stigao, svi putnici i posada su ga pozdravili aplauzom.
Iz tog razloga švajcarski proizvođač satova sadašnji TAG Heuer, a nekadašnji Heuer odlučio je da upravo Džo ponese titulu prvog ambasadora brenda 1969. godine. Džo je bio prepoznatljiv po modelu Autavia 1163 T Chrono koji i dan danas kolekcionari nazivaju “Siffert”. Iako nije imao dugu karijeru u Formuli, upravo je Siffert najzaslušniji za popularnost ovog i kasnije svih TAG Heuer satova među vozačima Formule 1. TAG heuer upravo je ove godine izbacio reizdanje The Autavia, legendarnog hronografa iz 60-tih godina prošlog veka.
Običaj da pobednici Formule 1 na postolju mućkaju flašu šampanjca i njome polivaju ostale vozače, zapravo je lansirao Džo! 11. Juna 1967., popevši se na postolje na Le Mansu, mučio se sa otvaranjem boce šampanjca pa je iz tog razloga rešio da je dobro promućka, otvori i isprska ostale vozače. Do danas je taj običaj ostao simbol slavlja na pobedničkim postoljima Formule 1.
Piter Falk bivši sportski direktor Posche-a rekao je da je bez sumnje Sifert bio najbolji vozač u svojoj generaciji.
“Njegov život je bio trka, a trka je bila njegova smrt” napisao je dan nakon njegove smrti novinar dnevnog švajcarskog lista La Liberté. Ironija sudbine ili ne, ali ova trka koja nije nosila poene za Formulu 1, nikada ne bi bila vožena da Meksikanac Pedro Rodrigez, Sifertov klupski kolega, nije poginuo 11. jula 1971.godine na Norisring stazi u Nemačkoj.
Tog dana 24. oktobra 1971. godine Formula 1 ostala je definitivno bez jednog od svojih najharizmatičnijih vozača. Rečenica Sifertovog oca, koju je izgovorio na sahrani spostvenog sina “Tamo gde postoji rizik, postoji i smrt. Tamo gde nema rizika, nema života”, upravo oslikava Sifertov život. Umro je radeći ono što je voleo najviše na svetu.
PHOTO: TAG Heuer i kingoffuel.com
