U bečkom muzeju Donji Belvedere nedavno je otvorena izložba posvećena fascinantnom dijalogu između radova Gustava Klimta i antičke umetnosti. Odabrana dela iz stvaralaštva umetnika pokazuju glavnu promenu u njegovom shvatanju antike. U Klimtovim, pod uticajem historizma nastalim, ranim radovima bili su motivski detalji koji su ga zanimali. Posle 1900. godine Klimt prenosi duh antike u svoju sopstvenu formu izraza. Izložba prikazuje ovaj razvoj kroz konfrontaciju sa antičkim idealima koje je Klimt uzimao sa vaznog slikarstva ili replika antičkih skulptura.
Takođe vrhunac izložbe predstavlja 1907. godine crtežima Gustava Klimta ukrašeno novo izdanje Lukijanovih Razgovora hetera (oko 120-185. godine naše ere). U ovom posebnom erotikonu povezani su eksplicitni crteži Klimta sa opremom Bečkih radionica Jozefa Hofmana u jednu od najlepših knjiga evropskog jugendstila. Odabrani primeri antičkog vaznog slikarstva crvenih figura na izložbi prikazuju one svetove u koje je antički autor Lukijan uvrstio svoje „Razgovore hetera“. Uprkos vremenskoj distanci od više od dve hiljade godina u interakciji antičkog vaznog slikarstva i Klimtove umetnosti linija ispoljava se iznenađujuća podudarnost koja prikazuje nove poglede umetnika na razumevanje antike.
Izložba se prikazuje od 23. juna do 8. oktobra 2017. godine.
PHOTO: Belvedere, Wien/ Johannes Stoll
