Američki glumac i reditelj Džordž Kluni rekao je da je njegovo najnovije ostvarenje „Suburbicon“ besan film za besnu zemlju i priča o tami u srcu „američkog sna“.
„Mnogi od nas su besni, besni na sebe, na smer kojim se zemlja kreće, na smer kojim se svet kreće. SAD su trenutno najbesnije otkako ja pamtim, a živeo sam u vreme ‘Votergejta’. Nad našom zemljom je tamni oblak“, rekao je Kluni novinarima u Veneciji, gde se „Suburbicon“ takmiči za „Zlatnog lava“.
U filmu su Met Dejmon i Džulijen Mur stanovnici naizgled idiličnog belačkog predgrađa pedesetih godina u kome se dešava izliv besa kada se doseli crnačka porodica. Podele koje SAD proživljavaju danas daju „Suburbiconu“ uznemirujući osećaj savremenosti.
Tome doprinosi i uklapanje scenarija na kome su radila braća Koen sa narativom o rasnim podelama koje je inspirisala kampanja Donalda Trampa. „Tokom kampanje sam video mnogo govora o podizanju ograda i manjinama kao žrtvenim jarcima“, rekao je Kluni.
To je Klunija i partnera u produkciji Grenta Heslova navelo da razmišljaju o drugih momentima iz američke istorije kada su snage podela bile u usponu. Setili su se dešavanja u Levitaunu u Pensilvaniji 1957, kada su beli stanovnici predgrađa izazvali nerede zbog doseljavanja crne porodice. Ta ideja se odlično uklopila sa scenariom Džoela i Itana Koena o sličnoj zajednici u kojoj zločin kreće veoma naopako na farsično krvav način. Slike besa belaca u filmu deluju savremeno, imajući u vidu nerede u Šarlotsvilu prošlog meseca.
„Nažalost, ti problemi nikada nisu van fokusa u našoj zemlji. I dalje pokušavamo da ih se rešimo. I dalje imamo mnogo da uradimo povodom našeg prvobitnog greha ropstva i rasizma“, rekao je Kluni.
Na jednom nivou, „Suburbicon“ je komedija, ali društvena pitanja nikada nisu duboko ispod površine. „Hteli smo da bude zabavan i zloban, ali hteli smo da bude i besan. I postajao sve besniji kako je snimanje odmicalo“, naveo je Kluni.
