Treći Dead Lake Horror and Wine Festival održan je od 14. do 16. septembra na Paliću. Publika je uživala u fenomenalnim ostvarenjima i degustaciji vina, a najveću pažnju privukao je dobitnik nagrade Bela Lugosi, Ruđero Deodato. Svega dan ranije, u Beogradu, uručena mu je plaketa Kinoteke za doprinos svetskoj kinematografiji. Prikazana su dva Ruđerova filma – “Holokaust ljudoždera” i “Balada u krvi” u kome glumi prelepa Karlota Moreli.
-Pre više od 30 godina sam bio u Novom Sadu, ali tad je bilo baš hladno. Svi smo se smrzavali i radovao sam se današnjem izletu po lepom vremenu – ističe Ruđero nakon povratka na Palić.
– Jeli smo paprikaš i to je bilo odlično. Sočno, a začinjeno. Prste da poližeš. Osim Novog Sada bio sam u Beogradu i Subotici. Beograd se mnogo promenio, pamtim ga od pre pedeset godina ali mi je i dalje veoma drag. Palić je fenomenalno jezero, mirno je a poseduje neku filmsku lepotu. Uz dobar izbor filmova i vino ovaj festival me je privukao neobičnim kontekstom. Rođen sam u Rimu i mi, Italijani, obožavamo dobra vina. Kad saberem sve utiske odlični su, možda bih došao ovde nekada i da snimim neki film.
Nakon utisaka o Srbiji i festivalu, pomenuli smo njegove početke u filmskoj industriji.
– Živeo sam u blizini velikog Roberta Roselinija. Bio sam prijatelj sa njegovim sinom, a kao tinejdžer sam bio dopadljiv, veseo, stalno sam plesao i trudio se da zabavim ljude. Leto kada sam imao 16 godina, Roselini me je pozvao u kuću u kojoj su snimali neki film sa Ingrid Bergman. Počeo sam da se bavim fotografijom i da pomažem. Sa 18 godina dobio sam auto i vozio sam se sa Roselinijevim sinom, ušli smo u dvorište skroz do kapije njihove kuće, kad nas je tu sačekao Roberto. Samo mi je rekao da ću tog leta raditi kao njegov asistent, doduše peti asistent ali sam svakako bio uzbuđen. Jednog snimajućeg dana, produkcija je imala problem sa dozvolom za snimanje u jednoj zgradi. Primetio sam da je to vlasništvo firme u kojoj radi moj otac te sam otrčao do govornice da ga nazovem. Ubrzo je stigla dozvola pa snimanje nije propalo. Postao sam heroj i Roselini je počeo svuda da me zove i vodi sa sobom.
Kada ste se Vi i Karlota upoznali?
-Karloti je ovo prvo pojavljivanje u bioskopskom filmu. Upoznali smo se na kastingu za moj film “Balada u krvi”.
– Tražila sam da mi da ulogu, verovala sam da je uloga stvorena za mene – kroz smeh dodaje Karlota i nastavlja: – On je govorio sve vreme “ne, ne, ne” a ja sam se trudila i dala sam sve od sebe na audiciji. Došla sam do užeg izbora i snimili smo tri probe sa tri različita glumca da bi na kraju Ruđero odabrao Gabrijela.
Zašto je horor Vaš omiljen žanr?
– Na svoje filmove ne gledam kao na horore. Počeo sam da radim pedesetih godina prošlog veka filmove koji su svrstani u horore, ali to nije ono što se danas podrazumeva pod tim žanrom. Na realističan način prikazujem surove momente koji se dešavaju u životu. Jezivi su, grozni ponekad, ali postoje u realnom svetu. Nisam želeo nikada da kadriram stvari tako da se nagoveštavaju već da se zaista vide. Nakon “Holokausta ljudoždera” završio sam na sudu i morao sam da dovedem sve životinje i ljude iz filma da im dokažem da niko nije stradao. Pre skoro četrdeset godina specijalni efekti se nisu radili u toj meri tako da je sve to izazivalo sumnju. Nisam mazohista i niko nikada nije bio povređen na mom snimanju. Volim da istražujem granice i da ne ulepšavam stvarnost.
Kakvi su vam planovi za budućnost?
– Videćemo šta će doneti dan, a šta noć, trenutno živim i radim u Londonu, a putujem sa Ruđerom na festivale i promovišem naš novi film. – ističe Karlota.
Ruđero ju je pogledao i dodao: – Ja sam već star, želim da putujem i uživam u svakom danu. Želim da obezbedim svojoj ćerkici sve što može da poželi i da ona bude srećna. To mi je najvažnije.
Uz obećanje da ćemo popiti kafu i u Rimu i Londonu pozdravili smo se sa simpatičnim Italijanima. Fenomenalan reditelj sa dugom karijerom u kinematografiji je oduševljen našom zemljom, a mi njegovim ostvarenjima.
Autor: Anđela Zebić
Foto: Promo
