1505 – Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič. Veliki knez moskovski od 1462. i „svih Rusa“ ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona „Sudebnik“ (1497). Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnog rimskog carstva i tada se prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja.
1553 – Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto (Miguel). Spisima „Christianismi restitutio“, u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina (Jean Calvin) uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osuđen na smrt spaljivanjem.
1728 – Rođen je engleski istraživač Džejms Kuk (James Cook), poznat kao Kapetan Kuk, jedan od najvećih morepolovaca u istoriji. Na osnovu svojih istraživanja napravio je mape Australije, Novog Zelanda i Havajskih ostrva, a 1893. objavljen je njegov dnevnik sa mnogobrojnih putovanja. Ubili su ga 1779. domoroci na Havajima.
1782 – Rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini (Niccolo), virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći (violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika).
1806 – Napoleonove trupe ušle su u Berlin, nakon pobede nad Prusima kod Jene.
1807 – U dvorcu u Fontenblou Napoleon Bonaparta i španski kralj Karlos IV potpisali su sporazum o podeli Portugalije.
1811 – Rođen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer (Isaac Merritt), koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu za široku upotrebu.
1843 – U Srbiji je osnovana državna pošta.
1858 – Rodjen je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
1871 – Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju u Južnoj Africi.
1918 – Britanske, francuske i italijanske snage porazile su u Prvom svetskom ratu austrijsku vojsku na italijanskom frontu.
1922 – Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija (Mussolini), italijanska vlada je podnela ostavku.
1935 – Pušten je u saobraćaj železničko-drumski „Pančevački most Kralja Petra II“ na Dunavu kod Beograda.
1966 – Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija).
1971 – Kongo je promenio naziv države u Republika Zair.
1973 – Mirovne snage UN stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja izmedju egipatskih i izraelskih snaga.
1978 – Egipatski predsednik Anvar el Sadat (Anwar) i izraelski premijer Menahem Begin (Menachem) dobili su Nobelovu nagradu za mir.
1991 – Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.
1995 – U Beogradu je umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu („Prijatelji sa Kosančićevog venca“, „Očevi i oci“, „Ubistvo s predumišljajem“).
1998 – Savet NATO odložio je na neodređeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, nakon što su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile policijske snage u toj pokrajini.
1998 – Gerhard Šreder (Schroeder) je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, nakon što je Helmut Kol (Kohl), izgubivši na izborima, podneo ostavku.
1999 – Haljina koju je holivudska zvezda Merlin Monro (Marilyn Monroe) nosila dok je pevala „Happy Birthday, Mr. President“ predsedniku Džonu Kenediju (John Kennedy), prodata je za 1,267.500 dolara, što je rekordna suma za deo odeće prodat na aukciji.
1999 – Naoružani napadači su upali u parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.
2000 – Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da uđe u podmornicu Kursk. Dan ranije su otkriveni dokazi da su 23 mornara preživela prvu eksploziju zbog koje je ova ruska atomska podmornica potonula 12. avgusta u Barencovom moru. Stručnjaci su procenili da mornari nisu mogli živeti duže od osam sati od početka ove katastrofe u kojoj je svih 118 članova posade izgubilo život.
2001 – Švedski dnevnik Ekspresen preneo je izjavu Kristera Petersona koji je u nedostatku dokaza oslobođen optužbi za ubistvo švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. godine, da on zapravo jeste ubio premijera. Peterson je umro 29. septembra 2004. od posledica moždanog udara.
2002 – Na predsedničkim izborima u Brazilu, pobedio je Luiz Inasio (Inacio) Lula da Silva. Da Silva je prvi brazilski predsednik levičarskog opredeljenja i predstavnik radničke klase.
2004 – Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, tri puta više nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih žrtava došlo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.
2008 – Preminula je Jasmina Puljo, prevodilac, balerina, solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, učitelj joge, prva jogina u Jugoslaviji.
2012 – Preminuo je nemački kompozitor Hans Verner Hence autor brojnih opera, koncerata i 10 simfonija, kao i dela iz drugih muzičkih žanrova. Njegova najpoznatina dela su ; „Seoski lekarâ??, ; „L’Upupa“, „Elegija za mlade ljubavnike“ i „Splav meduzaâ??.
2013 – Kandidat vladajuće koalicije “Gruzijski san” Georgij Margvelašvili osvojio je ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima u Gruziji. Dužnost je preuzeo od Mihaila Sakašvilia koji je proveo deset godina na toj funkciji.
2014 – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini proevropske stranke su osvojile većinu, što se tumači kao podrška predsedniku Petru Porošenku za politiku rešavanja sukoba na istoku zemlje, ; prozapadnu orjentaciju i demokratske reforme.
2015 – Evropski parlament je izglasao ukidanje rominga u EU od juna 2017. u okviru paketa za Jedinstveno evropsko tržište za elektronske komunikacije.
