U četvrtak, 25. januara u knjižari Delfi u SKC-u predstavljena je knjiga „Osmeh pod gorom maslinovom“ Luke Tripkovića.
O knjizi su pored autora govorili Vladislava Gordić Petković, profesorka engleske i američke književnosti, i Mileta Prodanović, pisac i slikar.
U središtu zbivanja ove ratne drame, koja je nagrađena mestom u ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske i 2016. godine uvrštena u uži izbor za Ninovu nagradu, nalazi se istinita priča o iseljenju kolekcije madridskog muzeja Prado u vreme Španskog građanskog rata.
Govoreći o svojim književnim počecima, budući da je po vokaciji slikar, Luka Tripković je rekao da je knjiga došla kao jedna vrsta ishodišta od velikih likovnih očekivanja nakon što je upisao doktorske studije. „Sticajem okolnosti sam čitao o Španskom građanskom ratu i počeo da pišem iz potrebe da stvorim nešto što nije uslovljeno ni sa čim. Rukopis koji je nastajao imao je šansu da se zaokruži u jednu celinu.“
Operacija koja je trebalo da spreči fašiste da se domognu umetničkog blaga, makar i po cenu da ono pripadne Sovjetima, ukrstila je sudbine jednog sovjetskog generala, španske feministkinje, lekarke iz imućne madridske porodice i doktoranda iz Jugoslavije, koji piše disertaciju zaveden psihoanalizom i nadrealističkim pokretom. Suočeni koliko sa smrću i ratnim haosom toliko i sa ljubavnom strašću, iskušenjima prijateljstva i preispitivanju vrednosti, oni će tragično spoznati kako je prolivanje krvi na španskom pesku manje strašan usud od razaranja ideala pod žrvnjem jezivih ideologija i izdajstava iz sitnih pobuda.
„Kad sam počeo da pišem, u jeku je bio građanski rat u Siriji i tada smo bili svedoci da je veliki broj dobrovoljaca dolazilo iz Evrope da se bori na strani nečega što je pretstavljalo retrogradne vrednosti, a osamdeset godina ranije ljudi su odlazili isto tako da se bore na strani nečega što su bile progresivne vrednosti, borba za jednakost, borba za prava žena, radnika. Pokušavao sam da razumem šta se to pre osamdeset godina događalo u ljudima da se odvaže na taj korak“, rekao je Tripković.
„Tema Španskog građanskog rata zaista nije doživela široku i veliku obradu, osim u delu Ernesta Hemingveja“, rekla je Vladislava Gordić Petković i dodala da je „povratak na ovu temu istovremeno i jedan etički podsetnik o solidarnosti, zajedništva, borbi za ideale“.
„Ono što se meni odmah dopalo i što je retko u našoj književnosti je dobro selektovana i dobro promišljena i obrađena građa. Veoma dragoceno u Lukinom romanu je to precizno ocrtavanje scene, grada, gde imamo izmišljene junake, ali i junake koji su zaista postojali, događaje koji su se zaista desili, što pomaže da imaginarni likovi budu verodostojni“, rekao je pisac i slikar Mileta Prodanović.
„Luka je izabrao da napiše roman koji možemo da nazovemo istorijskom fantazijom zato što u njemu ima elemenata dokumentarističkog i fiktivnog i zamišljenog i stvarnog, i izabrao je da svoju energiju posveti stvaranju dela koje bi zadovoljilo kriterijume estetske izvrsnosti, i time je pokazao izuzetnu zrelost“, zaključila je Vladislava Gordić Petković.
Luka Tripković je studirao filozofiju i slikarstvo. Diplomirao je 2014. godine u klasi profesora Milete Prodanovića. Likovne radove izlagao je u zemlji i inostranstvu, dobitnik je nagrada „Stevan Knežević“ i „Ljubica Sokić“. „Osmeh pod gorom maslinovom“ je njegov prvi roman.
