1515 – Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.
1701 – Počeo je rat za špansko nasledje nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vodjen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.
1793 – Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni (Carlo), reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije („Mirandolina“, „Ribarske svadje“, „Tvrdica“, „Kockar“, „Laskavac“).
1830 – U Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.
1864 – U Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku („Pismenica“) i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.
1876 – U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Medjunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan Djordjević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.
1905 – Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.
1931 – Rođena je Marija Estela Isabelita Martines (Martinez), kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona (Juan). S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.
1932 – Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo (Francois Truffaut), jedan od tvoraca „novog talasa“ francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom „400 udaraca“, snimljenim 1959, a za film „Američka noć“ dobio je Oskara.
1952 – Umro je britanski kralj Džordž VI (George) tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu „car Indije“. Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II (Elizabeth).
1958 – U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, medju kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba „Mančester junajted“. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s „Crvenom zvezdom“.
1993 – Umro je američki teniser Artur Eš (Arthur Ashe), prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.
1993 – Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske krize.
1994 – Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren (Elisabeth Renh).
1999 – U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Shirac) otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači (Hashim Thaqi).
2000 – Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnju ministarku inostranih poslova.
2000 – Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.
2001 – Na izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron (Sharon) je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.
2001 – Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Ćuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.
2002 – Katolički sveštenik Atanas (Athanase) Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.
2004 – U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je 41 osoba, a povredjeno više od 100 osoba.
2007 – U 79. godini umro je Slavko Mihalić, hrvatski pesnik i akademik, nosilac brojnih književnih nagrada i priznanja („Put u nepostojanje“, „Početak zaborava“, „Darežljivo progonstvo“, „Ljubav za stvarnu zemlju“, „Vrt crnih jabuka“, „Prognana balada“).
2009 – Pakistanski nuklearni naučnik Abdul Kadir Kan, smatran tvorcem atomske bombe Pakistana, nakon pet godina je oslobodjen iz kućnog pritvora. Kan je 2004. godine priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.
2012 – Teniser Srbije Novak Đoković dobitnio je nagradu Svetske sportske akademije „Laureus“ za najboljeg sportistu u 2011. godini.
2012 – Talas hladnog vremena koji je zahvatilo Evropu odneo je više od 350 života i izazvao haos u saobraćaju.
2014 – Umro je nekadašnji visoki čehoslovački komunistički funkcioner Vasil Bilak, glavni inicijator pisma-pozivnice Sovjetskom Savezu da trupe Varšavskog pakta udju u Čehoslovačku, 1968. godine i uguše kontrarevoluciju (Praško proleće).
2017 – Kraljica Elizabeta II (Elizabeth) je prvi britanski monarh koji je na tronu proveo 65 godina. Bakingemska palata je povodom Safirnog jubileja objavila portret kraljice koju je uradio čuveni britanski fotograf Dejvid Bejli (David Bailey).
