1573 – Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Mletačke republike i Otomanskog carstva koje je (1571) preuzelo Kipar od Mletaka.
1765 – Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps (Joseph Niepce), pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče, prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.
1793 – Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji.
1809 – Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar (Jean Pierre Francois Blanchard) koji je 1785, s Džonom Džefrisom (John Jeffries), prvi preleteo Lamanš balonom.
1814 – Napoleonovih 37.000 vojnika pobedilo je 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera (Bluecher) u bici kod Linjija, u Francuskoj.
1850 – Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik (Tomas Masaryk), profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935.
1876 – Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) i njegov saradnik Ogastas Votson (Augustus Watson).
1932 – Umro je francuski državnik Aristid Brijan (Aristide Briand), šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.
1936 – Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor, zaključen posle Prvog svetskog rata.
1945 – Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1945 – Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.
1945 – Posle ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef predratne Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.
1951 – Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu.
1989 – Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie) „Satanski stihovi“, u kojoj je, po oceni iranskih verskih vođa, islam izvrgnut poruzi.
1994 – Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja.
1998 – Italijanski vojni sud proglasio je krivim kapetana nemačkih snaga SS u Drugom svetskom ratu, Eriha Pribkea (Erich Priebke) za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima i osudio ga na doživotni zatvor.
1999 – U Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick), jedan od najznačajnijih režisera. Tokom 46 godina karijere snimio je 20 filmova među kojima su najpoznatiji „Staze slave“, „2001: Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Doktor Strendžlav“ i „Beri Lindon“.
2002 – Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogog zakona o zabrani pobačaja.
2003 – Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore Svetozar Marović.
2004 – Na poslaničkim izborima u Grčkoj pobedila je desničarska hrišćansko-demokratska stranka Nova Demokratija (ND) Kostasa Karamanlisa, a on je postao premijer. Time je okončana 10-godišnja vladavina socijalističkog PASOK-a.
2010 – Umro je profesor ruske književnosti Mihajlo Mihajlov, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca.
2013 – Umrla je Milica Lučić Čavić, novinarka Televizije Beograd. U višegodišnjoj novinarskoj karijeri radila je i kao dopisnik, a potom šef beogradske redakcije Radija Slobodna Evropa, a obavljala je i funkciju predsednice Nezavisnog udruženja novinara (2002 – 2004).
