809 – Umro je bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni). Tokom vladavine od 786. do 809. uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealizovan je u arapskoj narodnoj poeziji i „Pričama iz hiljadu i jedne noći“.
1391 – Umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban od 1353, a od 1377. kralj. Najmoćniji bosanski vladar krunisan je u manastiru Mileševi uzevši titulu kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. Njegovom smrću okončano je širenje i uspon bosanske države.
1765 – Britanski parlament doneo je Zakon o taksama, namećući dažbine i američkim kolonijama.
1801 – U zaveri dvorskih oficira ubijen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov. Nasledio ga je sin Aleksandar I.
1842 – Umro je francuski pisac Anri Bejl Stendal (Henri Beyle Stendhal), začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana („Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Lisjen Leven“).
1861 – Ujedinjena Italija formirala je prvu vladu, a prvi premijer postao je grof Kamilo Benso di Kavur (Camillo, Cavour), istaknuti borac za ujedinjenje Italije.
1863 – Rodjen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1903 – U demonstracijama oko 5.000 studenata, djaka i radnika protiv apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti – socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Kaclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Kaclerović su morali da emigriraju.
1910 – Rodjen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film („Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Krvavi presto“, „Kagemuša“).
1912 – Rodjen je nemački inženjer Verner fon Braun (Wernhervon), konstruktor raketnih projektila „Fau-1“ i „Fau-2“, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila „Redstoun“ i „Jupiter C“, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit „Eksplorer-1“.
1918 – Gigantski nemački top „Velika Berta“ bombardovao je u Prvom svetskom ratu Pariz s više od sto kilometara razdaljine.
1919 – Benito Musolini (Mussolini) osnovao je u Milanu Fašističku partiju (Fasci di Combattimento).
1945 – Počela je Bitka na Rajni u Drugom svetskom ratu, izmedju saveznika i Nemačke, završena u aprilu pobedom savezničkih snaga.
1950 – Stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije i taj dan se obeležava kao Svetski meteorološki dan.
1953 – Umro je srpski vajar Djordje Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu, tvorac bista mnogih državnika, vojskovodja, naučnika, umetnika i više javnih spomenika.
1956 – Pakistan je prema novom ustavu postao Islamska Republika.
1966 – Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom. To je bio prvi susret dva crkvena poglavara od osnivanja Anglikanske crkve pre 400 godina.
1983 – Umro je dr Barni Klark (Barney Clark), prvi čovek kojem je ugradjeno veštačko srce. Klark je s veštačkim srcem živeo 112 dana.
1994 – Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio (Colosio) ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.
1999 – Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio je, nakon višednevnih pregovora s medjunarodnim posrednicima, uključujući i specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka (Richard Holbbrooke), mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajini. Generalni sekretar NATO-a je potom aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SR Jugoslaviju, koji su počeli narednog dana.
2001 – Nakon 15-godišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica „Mir“, koja je svojevremeno Rusiji donela status „svemirske sile“ uništena je potapanjem u Tihom okeanu.
2003 – Na referendumu preko 92 odsto gradjana Slovenije izjasnilo se za ulazak te zemlje u Evropsku uniju.
2006 – Južnoafrikanac Majk (Mike) Horn i Norvežanin Borg (Borge) Ousland prvi su ljudi koji su skijama prešli preko zamrznutog Arktičkog okeana, čime su okončali ekspediciju dugu 1.000 km – od severnog Sibira do Severnog pola.
2010 – Predsednik SAD Barak Obama (Barack) potpisao je istorijski zakon o zdravstvenoj zaštiti koja se proširuje na desetine miliona Amerikanaca i kojim se sprečavaju zloupotrebe osiguravajućih kompanija.
2011 – Umrla je američka glumica i jedna od najvećih holivudskih zvezda Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor). Dobitnica je dva Oskara za uloge u filmovima „Ko se boji Virdžinije Vulf“ i „Butterfiled 8“, a zapažene uloge ostvarila je i u filmovima „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Kleopatra“, „Div“, „Lesi se vraća kući“.
2011 – Političar, diplomata i pisac ;Živorad Kovačević, okončao je svoj neverovatno bogat život. Ostaće upamćen kao gradonačelnik Beograda (1974-1982), ambasador SFRJ u Vašingtonu (1987-1989) opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, osnivač i kopredsednik Igmanske inicijative i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (od 1999). Autor je više publicističkih dela medju kojima su najpoznatija „Srbija i svet: izmedju arogancije i poniznosti“ i „Amerika i raspad Jugoslavije“, kao i tri srpsko-engleska rečnika.
2013 – Nigerijski romanopisac, pesnik i kritičar Činua Ačebe preminuo je u Bostonu (SAD) u 82. godini. Svetsku slavu stekao je svojim debitantskim romanom „Svet koji nestaje“ (Things Fall Apart) iz 1958, koji se smatra najčitanijom knjigom moderne afričke književnosti.
2014 – Umro je Adolf Suares (Adolfo Suarez) prvi demokratski izabran premijer Španije (1977) posle gotovo četiri decenije fašističke diktature Franciska Franka.
