1347 – Rimski narodni tribun Kola di Rienco (Cola, Rienzi) proglasio je Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Već naredne godine Rienco je bio prisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera (Richard Wagner) za operu „Rienco“.
1349 – Car Dušan je proglasio zakonik kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.
1498 – Portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) stigao je u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.
1506 – Umro je italijanski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Columbo) koji je na svojim putovanjima u Novi svet otkrio Ameriku.
1799 – Rođen je francuski pisac Onore de Balzak (Honore, Balzac). Kao protagonist realističkog romana, stvorio je opus od stotinak knjiga pod zajedničkim naslovom „Ljudska komedija“ u kojem je opisao likove iz najrazličitijih društvenih slojeva.
1806 – Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill), jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama („Principi političke ekonomije“, „Sistem logike“, „Utilitarizam“).
1834 – Umro je francuski general i državnik markiz Lafajet (Marquis La Fayette), dobrovoljac u američkom ratu za nezavisnost od 1777. Po povratku u Francusku 1789. bio je komandant Nacionalne garde.
1867 – Britanska kraljica Viktorija (Victoria) položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol.
1881 – Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski (Wladyslaw Sikorski), koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.
1882 – U Beču je potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.
1902 – Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma (Thomas).
1915 – Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan (Moshe Dayan). U arapsko-izraelskom ratu 1948-49. komandovao je trupama na sirijskom i jerusalimskom frontu, a u anglo-francusko-izraelskom napadu na Egipat 1956. predvodio je izraelske trupe u invaziji na Sinaj. U vreme šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. bio je ministar odbrane.
1920 – Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa (Venustiano Carranza). Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta (Huerta).
1922 – Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod „Egipat“ potonuo posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom „Sena“. Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.
1927 – Potpisivanjem mirovnog sporazuma u Džedi sa kraljem Ibn Saudom Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.
1941 – Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.
1956 – Amerikanci su izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.
1958 – Umro je Đuro Salaj, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije (1945).
1980 – U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.
1985 – Film „Otac na službenom putu“ jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je „Zlatnu palmu“ na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
1989 – Skupština Srbije donela je odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vraćen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.
1995 – Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim virusom ebola.
1997 – Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.
1999 – Vazduhoplovnim napadima NATO u Beogradu je srušena bolnica, poginula su tri pacijenta i oštećeno je nekoliko ambasadorskih rezidencija.
2000 – Na poslednjoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu, održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno je 850 miliona dolara. Za obnovu u toj bivšoj jugoslovenskoj republici posle trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljena 5,1 milijarda dolara.
2000 – Tajvan je inaugurisao predsednika Čen Shui-biana što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider položi zakletvu kao šef države.
2002 – Istočni Timor proglasio je nezavisnost posle više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.
2003 – Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije (JNA) Emir Šišić osuđen je u Rimu na doživotni zatvor zbog ubistva petorice diplomata, od kojih su četvorica bili Italijani, jer je 1992. na području Hrvatske oborio avion Evropske zajednice. Kazna je preinačena na 15 godina zatvora, a odlukom italijanskih vlasti 2006. prebačen je u Srbiju na dalje izdržavanje kazne, gde mu je dve godine kasnije odobren uslovni otpust.
2005 – Umro je francuski filozof Pol Riker (Paul Ricoeur) humanista i autor oko 30 knjiga, među kojima je i „Pravilo metafore“. Riker je bio najpoznatiji po svom radu na polju fenomenologije.
2010 – Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra: „Golub sa graškom“ Pabla Pikasa, „Pastorala“ Anrija Matisa, „Maslinovo drvo blizu Estaka“ Žorža Braka, „Žena s lepezom“ Amedea Modiljanija i „Mrtva priroda sa svećnjakom“ Fernana Ležea. Ovo je druga najveća krađa umetničkih dela, a neslavni rekord drže kradljivci koji su opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.
2012 – Umro je Judžin Poli (Eugene Polly) pronalazač bežičnog daljinskog upravljača za televizore.
2012 – Predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić proglasio je pobedu na predsedničkim izborima. Dotadašnji predsednik Srbije Boris Tadić priznao je poraz i čestitao Nikoliću na pobedi.
2015 – Pet najvećih banaka u svetu Džej Pi Morgan (JPMorgan Chase), Sitigrup (Citigroup), Barklis (Barclays), RBS i UBS ; – ; priznale su krivicu po krivičnim tužbama u SAD za manipulisanje kursevima dolara i evra. Za prve četiri banke određena je ukupna kazna od 5,7 milijardi dolara, dok je švajcarska banka „UBS“ zbog saradnje sa istražiocima dobila imunitet.
2017 – Hasan Rohani (Hassan Rouhani) pobedio je u prvom krugu na predsedničkim izborima u Iranu. Rohani je reizabran na novi četvorogodišnji predsednički mandat što se smatra podrškom njegovoj politici otvaranja zemlje prema svetu i reformama.
