Ivan Stević pobedio u poslednjoj desetoj etapi jubilarne 60. trke „Oko Bugarske“!

Ivan Stević pobedio u poslednjoj desetoj etapi jubilarne 60. trke „Oko Bugarske“!

Ivan Stević, srpski reprezentativac, član srpskog profi tima Partizan Srbija, pobedio je u poslednjoj, desetoj etapi jubilarne 60. trke „Oko Bugarske“ voženoj od Trojana do Tetevena od 148 km.

Na cilj u Teteven, Stević je stigao posle 3:32,53 časova vožnje. Nemac Robert Bartko (Brandenburg) olimpijski šampion na pisti iz Sidneja 2000, zauzeo je drugo mesto u sprintu, dok je treći stigao u Čeh Leopold Konig (Virpul). Na 14. mesto plasirao se Jovan Zekavica a na 18. Žolt Der u drugoj grupi gde je bila i „žlta flanelka“ 36- godišnji Bugarin Krasimir Koev (Dobrič) i koja je stigla sa preko pet minuta zaostatka!

Međutim, i ovo je bilo dovoljno da Koev osvoji, drugi put u karijere „žltu flanelku“ na „Obikolki“. Trijumfovao je i 1998. Poslednjih 15 godina vozio je u Portugaliji, ali mu se  prošle sezone klub rasformirao i vratio se u malu bugarsku ekip iz Dobriča… Poznat je po svakodnevnim treninzima od 200 do 300 kilometra.

– Stević je majstorski, pametno i taktički besprekorno, vozio u ovoj etapi – rekao je posle cilja selektor Radiša Čubrić. – Njegova pobeda je samo trešnja na vrhu šlaga na našoj torti ovde u Bugarskoj. Zahvaljujem se mom pomoćniku Dušanu Banoviću i ostalim članovima stručnog tima, njihova saradnja i besprekoran timski rad utkani su u naše uspehe.

Stević je trijumfovao i na prolaznom cilju u Savlievu i osvojio 400 evra, a u Tetevenu su prva trojica podelila i posebnu nagradu gradonačelnika od 450 evra.

Rano se izdvojila grupa u kojoj su bili Stević, dva Bugarina, Čeh Konig, Bartko i jedan Španac. Ni jedan od ovih vozača nije ni izdaleka ugrožavao Koeva. Napravili su posle 50 km veliku prednost, skoro pet minuta, a Čubrić je posebno istakao odličnu vožnju Stevića u finišu na veoma lošem drumu sa kockom:

– Na osam kilometra pre cilja napao je Bartko, ali je na kratkom brdu pred ulazak u grad posustao i ulovili su ga, pa je čak i pustio grupu. Stević se mudro vozio, stalno u drugoj – trećoj poziciji, a kada se Bartko na spustu vratio u grpu, to je bio signal da kapiten reprezentacije izleti u poslednjih 500 metara i nezadrživo u šampionskom stilu, finišira! Svi smo se radovali ovom uspehu…

Čubrić je za Šampionat sveta u Melburnu od 29. septembra do 3. oktobra odredio tri vozača u eliti Ivana Stevića, Žolta Dera i Esada Hasanovića (svi Partizan Srbija) i u konkurenciji do 23 godine Jovana Zekavicu čiji je matični klub Borac iz Čačka a vozi za Partizan Srbiju. Na trci „Oko Bugarske“ u reprezentaciji su bili i Marko Stankovič iz Metalca (Kraljevo)  i Dragan Spasić iz niškog Železničara MBN.

– Hasanović je na ovoj trci pokazao da je ove godine naš najbolji vozač. Da nije naprvio nekoliko taktičkih grešaka, sigurno bi bio među pet u generalnom plasmanu. Žolt Der je došao u pravu formu na ovoj trci. Stević je spreman 80 procenata, ali mislim da će jedna trka u Melburnu i potom trening do trke za elitu 3. septembra, pomoći da bude potpuno spreman. Zekavica je odlično vozio i što je najvažnije nije „izgoreo“ na „Oko Bugarske“, koje nam je bila odlična priprema za Šampionat sveta!

Na trci „Oko Bugarske“ u sudijskom timu bio je srpski arbitar Nabojša Rajčić iz Kragujevca a volontirala je i niški sudija Marija Krstić.

U generalnom plasmanu Koev je trku završio sa 56 sekundi prednosti u odnosu na Rikarda Mestu (Portugalija, Palmeiras) i sa 1,07 minuta u odnosu na Paka Manseba (Španija, Iraklion Krit Mursija). Nezvanično, Hasanović je sačuvao 11. poziciju.

Svi uspesi Ivana Stevića

Ivan Stević je rođen 1980. u Beogradu gde je počeo da vozi kao kadet u OBK Beogradu, da bi iz Partizana 2000. otišao u italijanski amaterski klub Aran za koga je vozio do 2005. i zabeležio 20 pobeda.

Potom je prešao u SAD gde je 2005. vozio prvo za Aerospejs, a od 2006. do 2008. za „Tojota junajtid“.

Tri najveća uspeha u karijeri, su mu šampionska titula na B prvenstvu sveta 2007. u Kejptaun, vicešampionska titula na B prvenstvu sveta 2003. u Eglu kraj Lozane i pobeda u drugoj etapi (Tumbstoun – Rim)  na trci 2.HC kategorije „Oko Džordžije“ 2007.

Bio je  2001. drumski šampion Jugoslavije do 23 godine, isti uspeh ponovio je i 2003. Drumski prvak u eliti SCG bio je 2003. i 2005. a  prvak Srbije na drumu bio je 2006. i 2009. Dvostruki je olimpijac, 2004. u Atini i 2008. u Pekingu (67. mesto).

Ostali uspesi u  u profesionalnoj karijeri:

2005: pobeda u šestoj etapi na trci „Kroz Srbiju“ Beograd – Čačak, pobeda u  četvrtoj etapi na trci „Putevima kralja Nikole“ Bar – Kotor, , pobeda u generalnom plasmanu trke „La Vuelta Bizbi“ u SAD, pobede u prvoj i drugoj etapi i prologu ove trke.

2006: pobeda u etapi na „Nejčer veli gran priju„ u SAD, pobede u prvoj i petoj etapi „Tri piks čelendž“ u SAD.

2007: pobeda u trećoj etapi „Tri piks čelendža“ u SAD, pobeda u prvoj etapi „Nejčer veli GP“ u SAD, pobeda u generalnom plasmanu „Nejčer veli GP“.

2008: treća mesta na „VN Bekeščaba“ i „VN P nivo betonekspres“ u Mađarskoj (kategorija 1.2), treće mesto u prologu i dva druga mesta u etapama na „Mont Hud klasiku“ u SAD, pobede u dve etape na „Talsa trci“ u SAD, drugi u etapi i drugi u generalnom plasmanu na „Oko Mađarske“.

2009: šampion Balkana u drumskoj trci u Turskoj, peti u generalnom plasmanu na „Kroz Srbiju“, prvi u generalnom plasmanu Lige Srbije, pobeda na klasiku „Beograd -Čačak“, drugi na trci  „Košice – Tatra – Košice“.

2010: pobeda na klasiku „Beograd – Čačak“, pobeda na trci „VN Novog Sada“, peti na „Memorijalu Oleg Djačenko (kategorija 1.2) u Moskvi, sedmi na „Velikoj nagradi Moskve“ (kategorija 1.2), šesti u petoj etapi trke „Kroz Srbiju“, pobeda u etapi na „Oko jezera Ćinghua“ u Kini (2.HC) koja mu je oduzeta zbog nepristojnog gesta na cilju.