1155 Papa Hadrijan IV krunisao je nemačkog kralja Fridriha I Barbarosu (Friedrich Barbarossa) za rimsko-nemačkog cara.
1429 Francuska vojska, pod vođstvom Jovanke Orleanke (Jeanned’ Arc) i vojvode od Alensona (d’Alencon), napala je i potukla kod Patea engleske trupe koje su se povlačile posle neuspele opsade Orleana.
1583 U Londonu je izdata prva polisa životnog osiguranja u svetu.
1769 Rođen je britanski političar Robert Stjuart, vikont Kaslrej (Stewart, Castlereagh). Kao ministar spoljnih poslova (1812-22) bio je, uz austrijskog kancelara Meterniha (Metternich), ključna ličnost u koaliciji protiv francuskog imperatora Napoleona Bonaparte. Nakon Napoleonovog pada podržao je politiku Svete Alijanse.
1812 Kongres SAD usvojio je deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji (Drugi rat za nezavisnost).
1812 Rođen je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana „Oblomov“ u kome je stvorio jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam „oblomovština“, sinonim za parazitizam i apatiju.
1815 U bici kod Vaterloa u Belgiji udružene britanske i pruske trupe pod komandom britanskog i pruskog vojskovođe Velingtona (Wellington) i Blihera (Bluecher) potukle su Napoleona Bonapartu.
1817 U Londonu je otvoren most Vaterlo preko reke Temze.
1868 Rođen je mađarski admiral Mikloš Horti de Nađbanja (Miklos Horthy, Nagybanya). Bio je na čelu konzervativnih snaga koje su ugušile revoluciju u Mađarskoj posle Prvog svetskog rata, a od 1920. do 1944. vladao je Mađarskom kao regent na čelu fašističkog režima sprovodeći teror.
1881 Rusija, Austrija i Nemačka potpisale su tajni savez „Liga tri cara“ na tri godine.
1882 Rođen je bugarski revolucionar i državnik Georgi Dimitrov, jedan od osnivača i lider Komunističke partije Bugarske, prvi premijer zemlje posle Drugog svetskog rata. Bio je generalni sekretar Kominterne od 1935. do njenog ukidanja 1943.
1884 Rođen je francuski političar Eduar Dalađe (Edouard Daladier). Između dva svetska rata tri puta je bio premijer. Sa britanskim premijerom Nevilom Čemberlenom (Chamberlain) potpisao je sa Adolfom Hitlerom Minhenski sporazum kojim je otvoren put nacističkoj agresiji u Drugom svetskom ratu.
1936 Umro je ruski pisac i utemeljivač socijalističkog realizma, Aleksej Maksimovič Pješkov, poznat kao Maksim Gorki. Nakon 1917, kritikujući postupke sovjetskih vlasti, polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Vladimirom I. Lenjinom i drugim čelnicima boljševičkog vrha.
1940 Francuski general arl de Gol (Charles, Gaulle) uputio je iz Londona čuvenu radio poruku Francuzima u kojoj je sebe proglasio liderom „Slobodne Francuske“, a Francuze pozvao na otpor okupaciji od strane nacističke Nemačke.
1940 Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli francusku luku Šerbur.
1942 Rođen je engleski muzičar Pol Makartni (Paul McCartney) član „Bitlsa“, jedne od najpopularnijih rok grupa u 20. veku.
1953 Proglašena je Republika Egipat, a za predsednika je izabran general Mohamed Nagib (Mohammed Naguib), vođa pobune kojom ; je 1952. zbačen kralj Faruk (Farouk).
1968 Britanski Dom lordova odbacio je odluku laburističke vlade o sankcijama protiv režima bele manjine u Rodeziji.
1975 Princ Fejsal Musaid javno je pogubljen u Rijadu zbog ubistva kralja Saudijske Arabije Fejsala (Faisal) u martu 1975.
1979 Lider SSSR-a Leonid Brežnjev i predsednik SAD Džimi Karter (Jimmy Carter) potpisali su u Beču sporazum o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja SALT 2.
1983 Sali Rajd (Sally Ride) postala je prva Amerikanka koja je poletela u svemir kao član posade šatla „Čelindžer“.
1993 Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 7.600 pripadnika mirovnih snaga („plavih šlemova“) u šest gradova u Bosni i Hercegovini.
1995 Snage bosanskih Srba oslobodile su poslednje od 372 pripadnika mirovnih snaga u Bosni (Unprofor) koje su držali kao taoce od kraja maja, nakon napada aviona NATO-a na srpske položaje u okolini Pala.
1996 Benjamin Netanjahu (Netanyahu) postao je najmlađi premijer u istoriji Izraela posle izborne pobede desne koalicije.
1996 Savet bezbednosti UN ukinuo je zabranu izvoza teškog naoružanja bivšim jugoslovenskim republikama. Embargo na izvoz oružja bivšoj Jugoslaviji uveden je u septembru 1991.
1997 Lidera Crvenih Kmera Pola Pota zarobila je grupa njegovih bivših sledbenika i osudila na doživotnu robiju. Smatra se da je Pol Pot odgovoran za smrt više od dva miliona kambodžanskih civila.
2000 Eritreja i Etiopija potpisale su u Alžiru sporazum o prekidu vatre kojim je okončan dvogodišnji rat te dve zemlje.
2000 Savet bezbednosti UN potvrdio je da je Izrael okončao 22-godišnju okupaciju južnog Libana.
2001 Oko 30.000 pripadnika sirijske vojske napustilo je Bejrut, nakon 25 godina prisustva u Libanu. Sirija je pozvana u Liban 1976. u sklopu arapskih mirovnih snaga koje su imale zadatak da uguše građanski rat u toj zemlji.
2002 Premijer Slovenije Janez Drnovšek posetio SR Jugoslaviju. To je prva poseta jednog visokog funkcionera te države nakon raspada bivše Jugoslavije, pre više od deset godina.
2002 U eksploziji bombe, koju je aktivirao palestinski bombaš-samoubica, u prepunom autobusu u Jerusalemu (Izrael), poginulo 19, a povređeno više od 50 osoba.
2004 Evropski savet odluio je u Briselu da Hrvatskoj dodeli status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.
2010 Umro je portugalski pisac i nobelovac Žoze Saramago (Jose), autor romana „Jevanđelje po isusu Hristu“, „Slepilo“, „Sedam Sunaca i Sedam Mesečina“ i „Godina smrti Rikarda Reissa“.
2010. Umro Bogdan Bogdanović, arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, autor velikog broja spomenika posvećenih žrtvama Drugog svetskog rata. Od 1982. do 1986. godine Bogdanović je bio gradonačelnik Beograda. Početkom devedeseth godina zbog antimiloševićevskog angažmana isteran je iz svog ateljea i alternativne škole u Malom Popoviću. ; Beograd je napustio 1993. i od tada je živeo u Beču
2012 Kandidat islamističkog Muslimanskog bratstva Mohamed Morsij pobedio na predsedničkim izborima u Egiptu. Međutim, nekoliko sati pre proglašenja Mursijeve pobede vojna vlast je raspustila parlament i nametnula privremeni ustav koji im obezbeđuje gotovo apsolutnu vlast u zemlji.
2017 U šumskim požarima u centralnom delu Portugala poginula je 61 osoba, delom u automobilima koje je vatra zarobila na putu, a više desetina ljudi je povređeno.
