Jelena Karleuša – među najuspešnijim i najuticajnijim srpskim pevačicama na Balkanu – prva je slavna osoba sa ovih prostora, koja pozira za našu veoma poznatu kampanju: „Radije ću da budem gola nego da nosim krzno“. Podržavajući ovu organizaciju za prava životinja ona usmerava pažnju na patnje životinja, koje se ubijaju zbog njihovog krzna – i pritom se uklapa u duh vremena kao uzor za svoje obožavaoce, ali i kao osoba koja podržava zabranu farmi za proizvodnju krzna u Srbiji, njene domovine. Ova zabrana je donesena 2009 godine i treba da stupi na snagu iduće godine. Popularna pevačica želi da inspiriše ljude i ohrabri svoje fanove da se lepo odnose prema životinjama i prestanu podržavati industriju za proizvodnju krzna i da se opredele za modu bez svireposti.
„Kao osoba javnog života sa velikim uticajem na mladu populaciju, posebno u ovom delu Evrope, želim da predstavljam dobar primer, da budem dobar predvodnik,“ izjavljuje Karleuša. „Ova kampanja uključuje slavne ljude iz celog sveta, koji podižu svoj glas i efikasno deluju. Koristimo našu slavu na najbolji mogući način – protiv ubijanja nedužnih. Pokazujemo našu kožu i objašnjavamo da smo lepši kada su naša srca i duše pune samilosti i ljubavi. Ne treba nam krvavo krzno da bismo izgledali i osećali se lepo – ubijanje ne može biti lepo.“
A Jelena nije jedina koja odbija krzno na Balkanu: Hrvatska, Makedonija i Slovenija su već uveli zabrane farmi za proizvodnju krzna. Ali, ovim nastupom ona to pitanje postavlja u centar pažnje javnosti i šalje poruku lokalnim političarima, na koje je industrija za proizvodnju krzna vršila uticaj da izbrišu iz Zakona uvođenje zabrane, da je njihova dužnost da zabranu uvedu u odgovaraućem roku.
Pozadina
Svake godine milioni vidrica, lisica, rakunopasa i činčila su ubijeni zbog njihovog krzna. U Srbiji, najmanje 15,000 činčila bude ubijeno radi njihovog krzna svake godine. Ovi glodari potiču sa Anda, severni Čile. Iako ih se često drži kao kućne ljubimce, skoro su istrebljene zbog zahteva za njihovim krznom – ustvari, bile su predmet lova u tolikoj meri da su postale veoma ugrožena vrsta. Iako je Konvencija o međunarodnom prometu divlje faune i flore (CITES) ograničila trgovinu divljim činčilama još 1975. godine, njihova populacija nastavlja da opada. U farmama za proizvodnju krzna oni se drže u malim kavezima bez svega što je prirodno i za njih važno Kao rezultat toga, mnoge od tih životinja pokazuju stereotipno ponašanje i imaju reproduktivne defekte. Istraživanja i studije su u više navrata pokazali da je nemoguće zadovoljavati potrebe takvih životinja na farmama za proizvodnju krzna.
Zabrana farmi za proizvodnju krzna je bila jedna od prvihzabrana takve vrste na svetu. Sada mnoge države u celoj Evropi slede ovaj primer. Na primer u 2017 godini je Nemački Bundestag izglasao zakon koji će dovesti do zatvaranja zadnje farme u zemlji za proizvodnju vidrica unutar narednih pet godina, zbog strožih zahteva u radu.
Broj država, koje još uvek dopuštaju uzgajanje zbog proizvodnje krzna, smanjuje se svake godine: Uz Hrvatsku, Makedoniju i Sloveniju, sada su i Češka Republika, Japan i Holandija izglasali zabranu za farme za proizvodnju krzna u zadnjih nekoliko godina, a i Nacrt zakona će uskoro da bude tema i u parlamentu Poljske, trećem po veličini proizvođaču krzna u svetu. A države kao što su Austrija, Velika Britanija i Švajcarska već godinama nemaju farme krzna zbog zabrana ili strožih zahteva rada.
PETA – čije geslo delomično govori da “životinje ne pripadaju nama da ih mi nosimo” – poziva sve potrošače da prilikom kupovine biraju materijale koji nisu povezani sa svirepošću.
PHOTO: Dušan Petrović za PETA
