12 – Rodjen je rimski car Kaligula, zapamćen kao jedna od najgrotesknijih ličnosti u istoriji. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.
1290 – Kralj Edvard I (Edward) objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
1422 – Umro je engleski kralj Henri V (Henry) koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
1811 – Rodjen je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile Gautier), preteča parnasovaca i protagonist doktrine „Umetnost radi umetnosti“ (l’art pour l’art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana „Gospodjica de Mopen“ (1836).
1876 – Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci pošto je došao na vlast, i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
1867 – Umro je Šarl Bodler (Charles Baudelaire), jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka „Cveće zla“ (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.
1887 – Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. primljen u Medjunarodnu streljačku uniju. Strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na medjunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
1888 – U Londonu je nadjeno telo Meri En „Poli“ Nikols (Mary Ann Polly Nichols) prve žrtve masovnog ubice žena, „Džeka Trboseka“.
1898 – Rodjen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama „Budjenje materije“, „Knjiga ritula“, zbirka eseja „Anina balska haljina“).
1907 – U Petrogradu je potpisan sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile „interesne sfere“ u Persiji, Avganistanu i na Tibetu.
1920 – Prve radio-vesti emitovala je stanica 8MK u Detroitu, u Mičigenu, SAD.
1944 – Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih gradjani oduševljeno pozdravili.
1957 – Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.
1962 – Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
1962 – Umro je francuski slikar Žorž Brak (Georges Braque), jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Uporedo s Pikasom (Picasso) uveo je likovni izraz „kubizam“ (1908).
1969 – U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano (Rocky Marciano), bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952, pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobedjen 1956.
1973 – Umro je američki filmski režiser Džon Ford (John), autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove „Potkazivač“, „Plodovi gneva“, „Kako je bila zelena moja dolina“ i „Miran čovek“.
1977 – Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
1980 – Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata „Solidarnost“, a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad nezavisnog sindikata.
1983 – Sahrani vodje filipinske opozicije Beninja Akina (Benigno Aquino) u Manili je prisustvovalo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili, kada se vratio iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Time je filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
1986 – Umro je Urho Kekonen (Kekkonen), najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje medju državama, značajno je doprineo sazivanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.
1986 – Umro je Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1991 – Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime je broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza porastao na deset.
1994 – Trupe SSSR-a formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku. Svečanosti su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol (Kohl).
2003 – Kenija je ukinula zabranu rada pokreta „Mau mau“ koji je 1950-ih godina vodio nasilnu borbu protiv britanskih kolonizatora.
2005 – Poginulo je 1.199 Iračana, a preko 460 je povredjeno tokom povorke s milion šiitskih vernika na mostu preko reke Tigar, u Bagdadu, u panici zbog glasina da će bombaš-samoubica aktivirati eksploziv.
2009 – Sukobi izmedju vojske Mjanmara i pobunjeničke grupe Kokang na kineskoj granici su okončani. U njim je tokom tri dana poginulo 26 pripadnika snaga bezbednosti Mjanmara i osam pobunjenika kineske nacionalne manjine, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Kinu.
2010 – Policija je u Moskvi i Sankt Peterburgu privela 130 pripadnika opozicije koji zahtevaju slobodu okupljanja i kojima policija redovno odbija dozvolu za održavanje protesta.
2011 – Umro je profesor Radoslav Stojanović, šef Katedre za medjunarodno pravo i medjunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu, diplomata, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, jedan od osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.
2012 – Protiv vodeće švajcarska banka UBS pokrenuta je krivična istraga zbog sumnje da je prala novac.
2015 – Sud BiH osudio je bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske Olivera Krsmanovića na 18 godina zatvora za zločine u Višegradu. Proglašen je krivim za zločin protiv čovečnosti po osam tačaka zbog učešća u ubistvima, prisilnim nestancima i drugim nečovečnim delima. Krsmanoviću je suđeno i u predmetu u kojem je sa još devet osoba optužen za otmicu putnika u Štrpcima i njihovo ubistvo.
