1524 – Rodjen je francuski pisac Pjer de Ronsar (Pierre, Ronsard) najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole „Plejada“, koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
1709 – Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa (Marlborough) i princa Eugena Savojskog pobedile su Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe (1701-14).
1773 – Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.
1830 – Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855 – Nakon jedanaest meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe zauzele su Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time je okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
1870 – Kralj Sardinije Viktor Emanuel (Vittorio Emmanuele) napao je Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio je svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.
1880 – Rodjen je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. nagradu za životno delo u oblasti glume koja je po njemu nazvana „Dobričin prsten“.
1883 – Rodjen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.
1885 – Rodjen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens (David, Lawrence), koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman „Ljubavnik ledi Četrli“ skandalizovao je puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.
1917 – Rodjen je filipinski državnik Ferdinand Markos (Marcos). Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo je 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen je sa vlasti 1986, a umro je 1989. u izbeglištvu na Havajima.
1921 – Osnovan je Jugoslovenski atletski savez.
1922 – Liga naroda je, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
1962 – Britanska pop grupa „Bitlsi“ snimila je prvi singl „Love me do“. Producent Džordž Martin (George) smatrajući da bubnjar Ringo Star (Starr) nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom (Andy White).
1971 – Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.
1973 – U Čileu je u vojnom udaru ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende (Allende), prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast je, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende je izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.
1979 – Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto (Agostinho), prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1995 – Hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
1997 – Škoti su na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
2000 – Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu (Edward) uspešno su okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmickoj stanici (MKS), nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.
2001 – U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
2004 – U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.
2007 – Umro je legendarni džez klavijatursta i kompozitor Džo Zavinul (Joe Zawinul) koji je svetsku slavu stekao svirajući klavijature na albumima Majlsa Dejvisa, „Bitches Brew“ i rok grupe „Veder Riport“, čiji je jedan od osnivača.
2009 – Umro je američki televizijski i filmski scenarista Lari Gelbart (Larry) najpoznatiji po radu na hit seriji „M.A.C.H“ i „Tutsi“. Dobitnik je nagrade Toni i Emi.
2012 – Ambasador u Libiji i još trojica Amerikanaca poginula su u napadu na ambasadu SAD u Bengaziju tokom protesta zbog niskobudžetnog filma „Nevinost muslimana“ u kojm se ismeva prorok Muhamed i za koji se pretpostavlja se da je produciran u SAD.
2013 – Nekoliko stotina hiljada ljudi uhvatilo se za ruke i formiralo ljudski lanac dug 400 kilometara od severa do juga Katalonije da bi time simbolično zatražilo nezavisnost za ovu severoistočnu špansku oblast.
2013 – Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne što je gubitak 750 milijardi dolara godišnje, navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
2015 – Više od 430.000 migranata i izbeglica je od početka 2015. godine prešlo Sredozemno more, a 2.750 je izgubilo život ili nestalo, saopštila je Medjunarodna organizacija za migracije (IOM).
