Iskreno rečeno, teško je znati kako da se hranimo u ovo moderno doba. Taman kad se naviknete da kuvate koristeći kokosovo ulje, izbacite ugljene hidrate uveče i smanjite unos mesa, stiže nova studija ili se pojavi neki stručnjak koji kaže da je sve što radimo pogrešno.
Prošlog meseca je jedan harvardski profesor rekao da je kokosovo ulje – koje obožavaju Gvinet Paltrou i skoro svaka zvezda sa instagrama koja vodi računa o zdravlju – „čist otrov” zato što sadrži zasićene masti. A prošle nedelje je jedna studija sa Mekmaster univerziteta u Kanadi ustanovila da možemo slobodno da jedemo duplo više punomasnog sira i crvenog mesa neko što smernice za dobro zdravlje trenutno propisuju. Istraživači su izjavili da njihova otkrića „dovode u pitanje konvencionalno znanje” i da konzumiranje tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda i jedne i po porcije crvenog mesa dnevno čak može da smanji rizik od prerane smrti za četvrtinu, a od fatalnog srčanog udara za 22 odsto.
„Naši rezultati pokazuju da su mlečni proizvodi i meso korisni za zdravlje srca i dugovečnost”, kaže dr Salim Jusuf sa Mekmaster univerziteta. „Oni se razlikuju od trenutnih preporuka o ishrani.”
„Naša otkrića o puomasnim mlečnim proizvodima i neprerađenom mesu zaista dovode u pitanje konvencionalan način razmišljanja”, potvrđuje Endrju Mente, profesor nutricionizma i epidemiologije.
„Kad je reč o ugljenim hidratima, rekao bih da su zasićene masti korisne – što naši podaci jasno pokazuju”, dodaje on.
Što nas dovodi do pitanja ugljenih hidrata, koji se ne preporučuju još od prve dekade ovog veka, kad su ih se svi od Dženifer Aniston i Rene Zelviger do Breda Pita odrekli u korist Etkinsonove dijete bogate proteinima. Krompir, testenina i hleb su vrlo brzo postali neprijatelji.
Ali se ugljeni hidrati polako vraćaju u ishranu zahvaljujući ovogodišnjem istraživanju koje je ustanovilo da su deo zdrave ishrane i da čak mogu da pomognu protiv gojenja. Meta analiza 30 studija koju su izvršili kanadski naučnici je zaključila da unos testenine tri puta nedeljno može da pomogne kod mršavljenja: „Studija je ustanovila da testenina ne doprinosi gojenju ili porastu telesne masti”, kaže njen autor dr Džon Sivenpajper, naučnik iz Bolnice Sent Majkl u Torontu.
„Nakon provere dokaza”, nastavlja on, „sada možemo sa određenom sigurnošću da kažemo da testenina nema negativan uticaj na telesnu težinu kada se konzumira u okviru zdrave ishrane. Naprotiv, analiza pokazuje i mali gubitak kilograma.”
Uprkos uvreženom mišljenju da ako i unosite ugljene hidrate, treba to da činite ranije u toku dana (čuvena je izjava Kameron Dijaz da pojede činiju testenine za doručak), novi trend pod nazivom ,punjenje ugljenim hidratima’ – koji ima preko 48.000 heštegova na instagramu – savetuje da čuvate ugljene hidrate za veče.
Punjenje ugljenim hidratima, ili ishrana po cirkadijalnom ritmu, obuhvata ograničavanje ugljenih hidrata u ranom delu dana i njihov unos (onih zdravih, kao što su žitarice od celog zrna, pirinač, sočivo i kinoa) za večeru. Po toj teoriji, unošenje ugljenih hidrata kasnije i nakon aktivnosti znači da se čuvaju kao energija, a ne kao mast ako ih unosite ujutro.
Poslednjih godina se savetuje da promenite vreme kada jedete određene grupe namirnica, a to isto važi i za vreme samog obroka. Nutricionisti su često savetovali da se doručkuje u roku od sat vremena nakon buđenja, jer se mislilo da to pokreće metabolizam.
Ali se potom pojavilo periodično gladovanje, koje podrazumeva pomeranje doručka što kasnije ujutro. Pored toga, jedna nova studija podržava ovaj izuzetno popularan trend: istraživači sa univerziteta Sarija su ustanovili da su osobe koje su doručkovale 90 minuta kasnije nego obično i večerale 90 minuta ranije izgubile dvostruko više telesne masti od onih koji nisu – uprkos tome što su jeli istu količinu hrane.
„Ovo je veoma ohrabrujuće. I dalje možete, u izvesnoj meri, da jedete hranu koju volite, ali ako samo promenite vreme kada je jedete, možete imati dugoročnu korist od toga. Ne usuđujem se da kažem da je to savršeno rešenje, ali može da predstavlja važan deo cele priče”, kaže dr Džonatan Džonson, koji je predvodio studiju.
Istraživači smatraju da ova praksa usklađuje vreme jela sa prirodnim cirkadijalnim ritmom tela – našim unutrašnjim satom – što pomaže efikasnijem metabolizmu.
Istraživači sa Univerziteta Alabame su takođe nedavno otkrili da menjanje rasporeda obroka – bez menjanja onoga što jedete – može da pomogne pri mršavljenju, verovatno zato što uvodi duže periode bez hrane i tako ostvaruje prednosti povremenog gladovanja, kao što su gubitak masti, više energije i smanjen rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.
Ako i dalje ne znate šta da jedete, nutricionista Jan Marber kaže da budete hrabri: „Nutricionistički saveti se stalno menjaju jer je takva priroda istraživanja”, objašnjava on. „Mi takođe volimo da pravimo bauka od hrane: pre 25 godina su to bile masti, potom ugljeni hidrati, pa mlečni proizvodi, a onda šećer. Crveno meso se nije preporučivalo, potom je veganski način ishrane postao popularan, a sada su svi protiv njega.
„Ali prava istina je da je ,suština u umerenosti’: državne smernice o pet porcija voća i povrća dnevno, žitaricama od celog zrna i ugljenim hidratima bogatim vlaknima, dve porcije ribe nedeljno i više mahunarki, malo masti itd. i dalje stoje.
„Mada nas to ne sprečava da tragamo za čarobnim rešenjem ili trikom koji nam sve ovo vreme nedostaje.”
Sve što ste želeli da znate o hrani a niste hteli da pitate
Zamolili smo Jana Marbera, nutricionistu-terapeuta Ameliju Frir i dijetetičarku Helen Bond da nam odgovore na neka goruća pitanja…
Zašto parče tosta daje bolji osećaj sitosti nego parče hleba?
Jan Marber: „Tost je hrskav, a hrskava hrana – ili ona koja mora da se grize – daje bolji osećaj sitosti od one koja je mekana i gnjeckava. Na primer, iako sadrži proteine i ugljene hidrate, jogurt ne daje osećaj sitosti. Ako dodate voće i orašaste plodove, bićete siti, čak i ako pojedete manje porcije.”
Da li mleko jednako dobro kao proteinski šejk posle vežbanja?
Helen Bond: „Da, uvek zagovaram čašu mleka. Ono vas rehidrira i ima sve hranljive materije koje su vam potrebne da oporavite mišiće. Ima ugljene hidrate, izvor je proteina i sadrži hranljive materije kao što su fosfor, magnezijum i kalcijum, koji su dobri za kosti. Takođe je mnogo jeftinije.”
U koje vreme dana je najbolje jesti čokoladu?
Amelija Frir: „Ranije je verovatno bolje zato što ćete imati više šansi da sagorite energiju. Međutim, čokolada bi trebalo da bude povremen izvor energije i ne bi trebalo da brinite o tome.”
Da li dupli espreso posle obroka pomaže da se sagore kalorije?
Jan Marber: „Samo zato što će vas držati budnim cele noći. Teoretski gledano, može se tvrditi da kafa pomaže da sagorite više kalorija zato što vam privremeno ubrzava metabolizam. Ali ta količina je neznatna. A iskreno rečeno, odlazak kući peške će sagoreti isto toliko kalorija.”
Zašto toliko mnogo dugovečnih ljudi pije malo viskija svakog dana?
Amelija Frir: „Nema ničeg lošeg u maloj količini alkohola svakog dana. To pomalo zavisi od osobe; koliko jetra može da preradi i šta se dešava u ostalim delovima tela. Ali ja sam za umerenost. Život treba da bude zabavan – zato uvek podstičem ljude da konzumiraju malo onoga u čemu uživaju.”
