1209  –  Nemački kralj Oto IV (Otto) krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582  –  Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19. odnosno 31. januara 1919.

1669  –  Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant (Harmensz van Rijn Rembrandt), jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su „Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „Čas anatomije doktora Tulpa“.

1830  –  Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.

1853  –  Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865  –  Pruski kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vodjstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.

Povezana vest:  Na današnji dan - 24. maj

1878  –  Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu (Rutherford Hayes).

1892  –  Rodjen je austrijski državnik Engelbert Dolfus (Dollfuss), kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.

1918  –  Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.

1944  –  Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

1957  –  SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, „Sputnjik 1“, nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965  –  Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD i koji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

Povezana vest:  Na današnji dan 21. jul

1966  –  Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970  –  Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin (Janis Joplin), najpoznatija bela pevačica bluza.

1974  –  Amerikanac Dejvid Kunst (David) postao je prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977  –  UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992  –  Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji gradjanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993  –  Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999  –  Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osudjen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.

2000  –  Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore odrzzane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, gradjani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

Povezana vest:  Na današnji dan 22. mart

2001  –  Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogodjen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004  –  Umrla je američka glumica Dženet Li (Janet Leigh), poznata po ulozi u Hičkokovom filmu „Psiho“.

2005  –  Turska je započela pregovore sa Evropskom unijom, 42 godine nakon što je podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.

2010  –  Britanac dr Robert Edvards (Edwards) dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za doprinos u lečenju neplodnosti veštačkom oplodnjom.

2011  –  Ministri finansija EU usvojili su uredbu na osnovu koje mogu uvesti sankcije zemljama koje su finansijski neodgovorne.

2013  –  Umro je general Vo Ngujen Djap, heroj vijetnamskog rata protiv Francuske i SAD, jedan od najvećih vojnih stratega u istoriji, zaslužan za poraz francuskih kolonijalnih snaga u bici kod Dijen Bijen Fua 1954., a osvajanje Sajgona pod njegovom komandom 1975. bilo je presudno za kraj vijetnamskog rata.

2014  –  Pobedom na izborima u Letoniji Koalicija desnog centra osvojila je još jedan mandat na vlasti.