1066 – Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača (William).
1322 – U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.
1492 – Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, nakon što je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista – ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.
1745 – Rodjen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je s bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1810 – Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.
1822 – Rodjen je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrich Schlimann), koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova „Ilijada“ i „Odiseja“, a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.
1829 – Umro je češki slavista Jozef Dobrovski (Josef Dobrovsky), otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda („Istorija češkog jezika i književnosti“, „Gramatika češkog jezika“, „Gramatika staroslovenskog jezika“).
1884 – Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel, koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrdjeni 1900, izložio je 1865. u delu „Eksperimenti s biljnim hibridima“.
1916 – Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukotića odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.
1919 – Umro je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.
1929 – Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karadjordjević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.
1941 – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o „četiri slobode“ – slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.
1945 – Maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) su u Drugom svetskom ratu sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.
1949 – Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming (Victor), koji je svetsku slavu stekao filmom „Prohujalo sa vihorom“.
1963 – Iranski šah Reza Pahlavi počeo je „belu revoluciju“ uvodjenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.
1978 – Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog madjarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Madjarsku.
1993 – Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks „Dizi“ Gilespi (John, Dizzy Gillespie), jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.
1993 – Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.
2002 – Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu „cesna-172“ obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom pronadjena izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
2003 – Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog gradjanskog rata.
2004 – Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.
2005 – Muška beba rodjena u Kini u prvim minutima 2005. godine proglašena je 1,3 milijarditim stanovnikom te države.
2009 – Sklanjajući se od borbi izmedju izraelskih vojnika i boraca Hamasa, 40 ljudi je poginulo u zgradi i dvorištu škole Ujedinjenih nacija tokom izraelskog tenkovskog napada na oblast Džabalija na severu Gaze.
2014 – Rumunski Vrhovni sud osudio na četiri godine zatvora bivšeg rumunskog premijera Adrijana Nastasea zbog korupcije i na tri godine zbog iznude.
2016 – Severna Koreja je izvela probu hidrogenske bombe, brojne države medju kojima SAD, Rusija, Kina i Japan osudile su ovakve probe, a Savet bezbednosti UN je održao hitnu sednicu. Severna Koreja sprovela je tri atomske probe koje koriste nuklearnu fisiju, 2006, 2009. i 2013. godine zbog čega su toj zemlji uvedene medjunarodne sankcije.
