Agencija UM predstavila je na Digital Day-u rezultate istraživanja o navikama korisnika društvenih medija – Wave X: Remix Kultura. Istraživanje je dalo jasnu poruku: „u svetu opada poverenje u online medije“.
Zašto na svetskom nivou značajno opada poverenje u sadržaje koje delimo online, zašto u društvenim medijima vidimo način za pripadnost određenoj grupi, sa kojim društvenim medijima se identifikujemo, ko utiče na nas, kome verujemo, kakve priče volimo i koje priče delimo na društvenim medijima… o ovim temama na panel diskusiji razgovarale su Katarina Kostić, direktorka za medijske operacije I&F Grupe u okviru koje posluje agencija UM Beograd, i Biljana Srbljanović, dramska autorka, redovna profesorka dramaturgije na FDU i autorka podcasta „Zadovoljstvo u tekstu”.
Istraživanje je pokazalo da na svetskom nivou značajno opada poverenje u vesti i informacije koje se dele na online medijima – čak 46 odsto ispitanika misli da su vesti koje se plasiraju online „fake“. Sa druge strane, samo 8 odsto njih veruje da su sadržaji koje su pročitali ili videli online tačni. Na manje od pola ispitanika (47 odsto) utiču sadržaji i vesti koje se dele online. Uočeno je i da ispitanici manje veruju institucijama i stručnjacima nego ranije. Svedoci smo svakodnevne polarizacije, pojedinci u društvenim medijima vide način za pripadnost određenoj društvenoj grupi, koja onda određuje njihov identitet.
„Wave X: Remix Kultura je prepoznao da u kreiranju identiteta danas postoji čitav miks različitih uticaja, od našeg neposrednog okruženja, globalne kulture, do različitih informacija, koje su putem društvenih medija i novih platformi postale lako dostupne. Sa pojavom društvenih medija korisnicima je u ruke dat snažan alat da sami urade šta god smisle, da menjaju, redefinišu ili osmisle svoj identitet, da pronađu sledbenike koji će deliti njihova uverenja i slično. Korisnici društvenih medija postali su njihovi kreatori“ kaže Katarina Kostić.
„Srbija prednjači u manjku poverenja online zbog toga što ne postoji neka vrsta etablirane etike u profesionalnoj upotrebi društvenih mreža. Globalni trend je da su „fake news“ zapravo postale takav fenomen da čak odlučuju o izborima u najvećim zemljama sveta. Čitave farme kreatora lažnih vesti, narativa i sadržaja intenzivno pokušavaju da se uključe u izborne procese a negde i uspevaju u tome, kao što je slučaj bio u Americi,“ dodaje Biljana Srbljanović.
Zanimljivo je da se sve manje ljudi vezuje za društvene medije. Broj onih koji su zabrinuti da će možda propustiti nešto ako nisu posetili neki od društvenih medija je sada manji od polovine (46 naspram 50 odsto koliko je pokazalo prethodno Wave istraživanje). Na pitanje „koji je to društveni medij na kome pronalazim ono što me zanima, na kojem pronalazim sebe, odnosno sa kojim se identifikujem, globalno, ispitanici navode Netflix, YouTube i Spotify. Platforme kao što su Facebook, Twitter, Instagram ili Snapchat za globalne ispitanike nisu ni među prvih pet. U Srbiji, sa druge strane, se najviše identifikujemo sa YouTube-om, Viber-om, Linkedin-om.
Pokrivajući uzorak od preko 56 hiljada ispitanika, aktivnih korisnika interneta (koriste ga svakog ili svakog drugog dana), uzrasta od 16 do 54 godine iz 81 zemlje, istraživanje Wave X: Remix Kultura predstavlja reprezentativnu sliku potreba, pogleda i ponašanja preko milijardu korisnika društvenih medija u svetu. Pored Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, ove godine istraživanje je po prvi put sprovedeno i u drugim zemljama regiona: Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji.
