Ulaganja u energetski efikasne projekte izgradnje i sanacije objekata u Srbiji rastu iz godine u godinu. Na nedavno završeni javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, prijavilo se skoro duplo više lokalnih samouprava sa projektima energetski efikasne sanacije javnih zgrada nego prošle godine. Od prijavljenih 62 projekta, sredstva su opredeljena za 24, dok je 2018.godine od prijavljenih 39, sredstva dobilo 14. Među prijavljenim projektima najbrojniji su oni koji se odnose na škole i predškolske ustanove.
”Ovi podaci dokazuju da svest o važnosti ulaganja u energetsku efikasnost u Srbiji raste, a mi smo zadovoljni što smo, kroz niz aktivnosti na projektu srpsko-nemačke razvojne saradnje “Energetska efikasnost u javnim zgradama“, omogućili edukaciju i alate neophodne da se lokalne samouprave odluče za energetski efikasne sanacije javnih zgrada i da što lakše i preciznije pripreme konkursnu dokumentaciju,” kaže Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Na nedavno završenom, petom konkursu Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije sredstva za energetski efikasnu sanaciju iz Budžetskog fonda, između ostalih, dobile su Predškolska ustanova „Pčelica“ iz Niša i Škola za osnovno muzičko obrazovanje „Dušan Skovran“ iz Ćuprije.
“Većina zgrada škola i vrtića u Nišu staro je i po više od tri decenije i rekonstrukcija im je neophodna. Odlučili smo da pri tome primenimo principe energetske efikasnosti jer želimo da našoj deci omogućimo bolji komfor, a građanima kvalitetniji život. Na konkursu smo dobili 70 % sredstava za ovaj projekat, a ostatak će investirati Grad Niš,” kaže Bojan Gajić, eneregetski menadžer Grada Niša.
Niš je, inače, jedan od 6 gradova koji su se potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa GIZ-om opredelili da do kraja ove godine, uz upotrebu kalkulatora za proračun podataka o uštedama u procesu energetske obnove, izvrše analizu energetske efikasnost javnih zgrada i škola i vrtića i na osnovu toga naprave listu prioritetnih sanacija.
Takozvani EE kalkulator, kao i “Nacionalna tipologija škola” i “Nacionalna tipologija vrtića”, rezultat je saradnje Beogradskog Univerziteta i GIZ-a, a znatno olakšava izradu konkursne, tehničke dokumentacije za sredstva u oblasti eneregetski efikasne sanacije. “Mnoge lokalne samouprave odustaju od apliciranja za sredstva jer, najjednostavnije rečeno, ne znaju odakle da počnu. EE kalkulator im omogućava da donesu odluku o projektima čije se sufinansiranje uklapa u njihov budžet, a koji donose najviše benefita u smislu poboljšanja komfora i uštede energije”, komentariše Đokić.
Opština Ćuprija, koja tek namerava da u planiranju energetski efikasnih sanacija javnih zgrada primeni EE kalkulator, na javnom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu bespovratnih sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, dobila je skoro 21 milion dinara, od neophodnih skoro 30 miliona, odnosno 70 odsto ukupnih projektnih troškova.
“U okviru ovog projekta kamenom vunom ćemo termički izolovati spoljne zidove zgrade i tavanicu na školskom objektu i koncertnoj sali, koja se inače koristi i za najznačajnije događaje u oblasti kulture u Ćupriji. Zamenićemo drvene prozore PVC stolarijom sa troslojnim staklom i ugraditi termoregulacione ventile na radijatorima. Očekujemo da će to doprineti poboljšanju komfora korisnika zgrade, a što se ušteda tiče, bićemo zadovoljni ako ušteda energije bude 10 odsto, iako projekcije kažu da može da ide i do 40,” kaže Željko Dželatović, energetski menadžer Ćuprije.
Dželetović ističe da je značajno to što su zaposleni u ŠOMO „Dušan Skovran”, kao i u drugim školama u Ćupriji, prošli edukaciju o energetskoj efikasnosti. Edukaciju za direktore i stručne saradnike u nastavi, kao i domare, u oko 20 škola u Srbiji tokom 2018. i 2019.godine, organizovala je Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava, Stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Obuka domara škola i vrtića za racionalno korišćenje energije je održana upravo u školi “Dušan Skovran” u oktobru 2018 godine.
“Veoma je važno da domari kao lica čiji je posao da se domaćinski brinu o objektima, ali i oni koji njima upravljaju‚ a to su direktori škola i vrtića, razumeju principe racionale upotrebe energije, mogućnosti ušteda i mera energetske efikasnosti. Za dobijanje sredstva za energetsku sanaciju Ćuprijske Gimnazije prošle godine, priložili smo i eneregetski pasoš koji je takođe rezultat saradnje sa projektom iz oblasti unapređenja energetske efikasnosti u Srbiji koji realizuje GIZ. Radovi na Gimnaziji počinju ovih dana,” objašnjava Dželetović.
U Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40 odsto te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje toplom vodom stambenih i javnih zgrada. Razlozi za veliku potrošnju su uglavnom neodgovarajuća toplotna izolacija, zastareli sistemi grejanja i hlađenja i pripreme tople vode, ali i gubici energije prouzrokovani neadekvatnim održavanjem i upravljanjem.
“Energetski efikasne sanacije donose uštede i državi i građanima, utiču na poboljšanje komfora, doprinose smanjenju emisije CO2, zaštiti životne sredine, ali i podstiču nacionalni i lokalni privredni razvoj, posebno u oblasti građevinarstva. Zajedničkim zalaganjima na ovom polju već smo dosta toga uradili,” zaključuje Đokić.
Budžetski fond za energetsku efikasnost ove godine iznosio je 325 miliona dinara, dok je 2018.godine za ovu namenu izdvojeno 125 miliona dinara. Iz Ministarstva rudarstva i energetike najavljuju da bi do kraja godine trebalo da bude osnovan i Fond za energetsku efikasnost koji bi raspolagao sa oko 20 miliona evra. Sredstva iz ovog Fonda bila bi dostupna i građanima za unapređenje energetske efikasnosti njihovih stanova i kuća, ali i privredi za komercijalne objekte.
